Фестивал победника фестивала

У уторак 15. октобра почињу традиционалне "Позоришне свечаности". XII Позоришне свечаности отвара представа Народног позоришта из Приштине "Женидба". Рађена је према класику Н.В. Гогоља, у адаптацији и режији Милана Караџића. На 48. Фестивалу Дана комедије у Јагодини, у марту 2019. године, Милан Васић је добио награду за улогу Подкољосина. Представа почиње у 20 часова. Остало је још мало карата. Цена карте 500 динара. Информације и резервације: 069/ 3582 493.  

Традиционалне Позоришне свечаности, заказане су за период од 15. до 20. октобра 2019. године. Карте се могу купити у Центру за културу и образовање Раковица, сваког дана од 9-16 часова, а резервације се примају током и након радног времена и викендом позивом на број телефона: 069/ 3582 493.   ПОЗОРИШНЕ СВЕЧАНОСТИ Традиционалне Позоришне свечаности организоване су у периоду од 15. до 20. октобра 2019. године. Центар за културу и образовање Раковица ове године организује XII Позоришне свечаности. Идеја водиља Фестивала је да се на једном месту, једном годишње, виде најбоље позоришне представе настале током претходне сезоне у Србији. Публика ће моћи да види, шест вечери у континуитету, оно што је најбоље у позоришном животу Србије. Овако конципиран позоришни фестивал је не само културни догађај за Раковицу, већ и за град Београд. Уједно је и најбољи могући начин промоције програма децентрализације културе,измештањем догађаја врхунских културних вредности у

Извођењем представе „Зрењанин“ позоришта „Тоша Јовановић“, као и кабареа у част победника под називом „Да, то су били дани“ затворене су XI позоришне свечаности "Фестивал победника фестивала" у Центру за културу и образовање Раковица. Премa оцени стручног жирија за победника фестивала проглашена је представа „Зрењанин“ позоришта „Тоша Јовановић“. Награду победнику уручио је председник Градске општине Раковица Владан Коцић. Од стране публике за најбољу представу проглашен је комад „Чорба од канаринца“. За најбољу глумицу позоришних свечаности проглашена је Тања Бошковић за улогу Марије Карић у представи „Сузе су ок“, док је за најбољег глумца и по оцени стручног жирија и по оцени жирија публике, проглашен Љубомир Бандовић за улогу Меде  у представи „Чорба од канаринца“. Овогодишњи „Фестивал победника фестивала“ поново је окупио најбоље представе одигране у текућој години. У Центру за културу и образовање Раковица публика је имала прилику да ужива у представама „Чорба

У суботу 20. октобра у 19 часова почиње програм свечаног затварања XИ позоришних свечаности "Фестивала победника фестивала". Програм затварања: 19.00х представа "Зрењанин", позоришта "Тоша Јовановић". 21.00х У част победника, кабаре "Да, то су били дани" Подела награда, враћање фестивалског плашта и спуштање фестивалске заставе. О ПРЕДСТАВИ "ЗРЕЊАНИН" Представа која за предмет узима догађаје из недавне прошлости, али и наше садашњости. Вријеме приватизација похарало је земљу горе и перфидније него ратови; и богате индустријске градове претворило у олупине, љуштуре на издисају, празне каросерије на точковима. Фабрике које су храниле стотине хиљада породица препуштене су најстрашнијем дозвољеном лоповлуку и девастацији. Све оно што смо добили у наслеђе од Очева који су градили земљу сурвано је у блато, погажено, испљувано, понижено, ишибано. Остале су пусте хале, погони, зарђале капије да свједоче о славној прошлости и нама који нисмо знали да њене тековине прихватимо и носимо. У тој пустоши сада

Бројни љубитељи позоришта су синоћ тражили карту вишка за представу „Каинов ожиљак“, Шабачког позоришта. Сала Центра за културу и образовање Раковица, била је премала за све који су желели да гледају ово врхунско позоришно остварење. Изузетна сценографија, интеракција са публиком, излазак глумаца са сцене у публику током трајања представе су допринели јединственом искуству које је фестивалска публика доживела. Фестивал, који је такмичарског карактера, окупио је осам професионалних позоришних ансамбала из целе Србије. Представа „Каинов ожиљак“ Шабачког позоришта, једина је ревијалног карактера. С обзиром на то да није била награђена на фестивалима у претходној сезони, него је награду добила 2005. године, према Правилнику Фестивала, није ушла у такмичарски део Фестивала. Рађена је по мотивима књиге В.Кецмановића и Д. Стојиљковића. „Каинов ожиљак, у једном метафоричком смислу, јесте прича о непостојаности добра и тврдокорности зла, с друге стране, Каинов ожиљак је проклетство које носи сваки човек и

Трећег дана 11. позоришних свечаности „Фестивал победника фестивала“, у Центру за културу и образовање Раковица, наступио је ансамбл Српског народног позоришта са представом „Аника и њена времена“.   Представа је инспирисана приповеткама Иве Андрића и урађена у копродукцији СНП-а и БЕО АРТ-а. „Криза је отварање процепа у појавној, уређеној, устаљеној стварности, кроз који куљају овамо, к нама, наше унутрашње бештије које нисмо препознали, погледали, припитомили, кроз који к нама допире позив да почнемо озбиљно и мукотрпно да радимо да унапредимо себе. Криза је нужни продукт лажног мира. Аникина времена су времена кризе. Свака криза је шанса да се постојећи поредак, ван човека и унутар њега, унапреди. То значи да се изнова стваралачки приступи животу, да се утврди да ли постојеће форме понашања одговарају садржајима у људском духу који се усложњавају, да ли савест алармира да се култура свакодневног живота и међуљудског општења истрошила, деформисала, да

У среду 17. октобра у 20 часова, на сцени Центра за културу и образовање Раковица, наступиће ансамбл Српског народног позоришта из Новог Сада са представом "Аника и њена времена". Представа је рађена по мотивима приповетке Иве Андрића, у режији Ане Ђорђевић. Аника и њена времена на сцени Српског народног позоришта Ана Ђорђевић је редитељка која за своје представе ретко узима „готов“ драмски предложак. Она га ствара, исто онолико колико га користи, што јесте блиско савременој позоршној естетици. Ана Ђорђевић је позната и као студиозна у свом раду. У њеним представама исијавају анализе, повезивања и једна нова читања, како се то у позоришту каже. Тако је и са „Аникиним временима“ Иве Андрића, односно представом Аника и њена времена (копродукција СНП-а и БЕО АРТ-а), у којој се препознају мотиви познате Андрићеве приповетке, његове читаве прозе, уз низ исконструисаних ситуција, односа и дијалога, драматуршки постављених у оквир оног дела

  У уторак, 16. октобра 2018. године, другог дана позоришних свечаности „Фестивал победника фестивала”,  публика у Центру за културу и образовање Раковица гледала је представу „Мала мађарска порнографија'' Новосадског позоришта /Újvidéki Színház, а у режији Никите Миливојевића. „Мала мађарска порнографија“ рађена је по тексту прослављеног мађарског писца Петера Естерхазија. Интересовање за представу, која је премијерно играна 2017. године било је велико и сала у Раковици је била испуњена до последњег места. Слојевита Миливојевићева режија је произашла из три романа Естерхазија, у којима се говори о аристократској мађарској фамилији са његовим оцем као главним ликом. Посетиоци позоришних свечаности у Раковици су показали велику позоришну зрелост, пажљиво испративши веома динамичне сцене које су све време биле праћене преводом, у јединој титлованој представи на „Фестивалу победника фестивала”. По завршетку представе, у галерији Центра за културу и образовање Раковица са глумцима  је одржан  разговор о представи и то је

Поштовани посетиоци Центра и љубитељи позоришта, вечерас у уторак 16. октобра, другог дана Фестивала победника фестивала, очекује нас ансамбл Новосадског позоришта / Újvidéki Színház са представом "Мала мађарска порнографија". Никита Миливојевић, који је урадио адаптацију и режирао представу, каже о њој: "Представа је настала из три различита романа Петера Естерхазија: ‘’Harmonia caelestis’’ , "Исправљено издање" и "Мале мађарске порнографије". Конкретно, у причи Петера Естерхазија ради се о откривању ужасно непријатне породичне истине која мења потпуно живот главног јунака . У том смислу постоји једна готово античка димензија у роману, могао би за тренутак да нас подсети на Едипа рецимо… У једном тренутку главни јунак каже како је заблуда оно што видимо, односно да је истина увек негде испод површине. На површини обично ствари увек изгледају много боље, у некаквом привидном реду , хармонији … Али испод се увек налази неки ‘’костур