Вести

Свечано затварање “Фестивала победника фестивала”

У суботу 20. октобра у 19 часова почиње програм свечаног затварања XИ позоришних свечаности “Фестивала победника фестивала”.
Програм затварања:
19.00х представа “Зрењанин”, позоришта “Тоша Јовановић”.
21.00х У част победника, кабаре “Да, то су били дани”
Подела награда, враћање фестивалског плашта и спуштање фестивалске заставе.

О ПРЕДСТАВИ “ЗРЕЊАНИН”

Представа која за предмет узима догађаје из недавне прошлости, али и наше садашњости. Вријеме приватизација похарало је земљу горе и перфидније него ратови; и богате индустријске градове претворило у олупине, љуштуре на издисају, празне каросерије на точковима. Фабрике које су храниле стотине хиљада породица препуштене су најстрашнијем дозвољеном лоповлуку и девастацији. Све оно што смо добили у наслеђе од Очева који су градили земљу сурвано је у блато, погажено, испљувано, понижено, ишибано. Остале су пусте хале, погони, зарђале капије да свједоче о славној прошлости и нама који нисмо знали да њене тековине прихватимо и носимо. У тој пустоши сада се рађа клица побуне. Јер питамо се – треба ли не дирати неправедни систем и поредак ако не видимо други пут и ако више не можемо без оних који се на наш рачун силно богате, али нам барем понекад добаце нашу одавно зарађену корицу хлеба?

Ко је праведан?

Онај који страда покушавајући да спасе друштвену својину, друштво и сам Град, или онај који страда покушавајућу да заштити себе и сачува постојеће стање? Ако и један и други страдају – шта да се ради?

Ова представа покушава да схвати шта нам се то догодило и како да садашњост не прихватимо као судбину. Не узимајући ни један конкретан примјер, нити конкретан Град, представа тражи узрок и матрицу пропадања и у центар збивања доводи до јуче изгубљеног, а данас већ побуњеног човјека. Ако борба доноси још веће страдање – треба ли се и онда борити? Можемо ли се не борити када је борба једини доказ да смо живи и има заводљиви укус и мирис револуције? Као и Лјубав без граница, о којој такође говори ова драма. Јер побуна је увијек трансгресија: политичка, друштвена, емотивна и сексуална. Неизбјежна је кад дође спознаја и пређе се тачка неповрата.

(реч редитеља Бориса Лијешевића. Текст преузет са сајта www.тосајовановиц.орг.рс)

О КАБАРЕУ “ДА, ТО СУ БИЛИ ДАНИ”
“Да, то су били дани“ је музичко – поетски кабаре у ком учествују „две гитаре и два глумца“
Борис Пинговић и Небојша Дугалић
ритам и вокали: Нина Ћосић
бас гитара: Воја Савић (Пеца Ђокић)

Лако, весело, лепршаво комбиновање познатих стихова Душка Трифуновића, Лазе Костића, Милоша Црњанског, анегдота о Брани Петровићу, Витомиру Николићу, Тину Ујевићу, Зорану Радмиловићу и другим познатим личностима са музиком Сантане, Ерика Клептона, “Индекса”, групе Леб и Сол, Јосипе Лисац, Азре, Ђорђа Балашевића, “Бијелог дугмета” и других, подсетиће многе на оне лепе, добре ствари из периода када су заиста „то били дани”.
Наш музичко-поетски кабаре јесте покушај да уочимо сродност различитих музичких и поетских традиција, оваплоћених кроз баштине разних стваралаца, и да се у овим данима присетимо шта је некада, не тако давно, значило говорити и певати за сва времена.
Музика и поезија су језици којима је човек најживље огласио оно најтананије у тајни свога постојања. од тога колико смо кадри да тај глас чујемо и препознамо, колико смо му сагласни, зависи и то како се оглашавамо у свом трајању