Фестивал победника фестивала

[vc_row][vc_column][vc_column_text] Вечерас је у Центру за културу и образовање Раковица, представом "Лина, од камена тврђа", завршена овогодишња "ПОЗОРИШНА НЕДЕЉА У РАКОВИЦИ". Многобројна публика је имала прилику да упозна Лину, од камена тврђу. Да чују истиниту причу о жени која је симбол наших мајки и бака које су чувале и сачувале своје домове и проследиле снажну поруку времену које долази. Представа је рађена по роману Јована Д. Петровића, у режији Иване Богићевић Леко, за коју је драматургију урадио Милисав Миленковић. Весна Станковић је расплакала и насмејала публику, али пре свега подсетила на мудрост наших мајки које су морале да издрже све недаће Првог и Другог светског рата, прст судбине и упрте очи околине, сахране и свадбе, да би на тренутак, при крају живота схватиле да је мрак једино мрак кад нема светлости живота, а докле га има вреди борити се, издржати. Или како то Лина

[vc_row][vc_column][vc_column_text] Петог дана фестивала, у препуној сали Центра за културу и образовање Раковица, публика је с пажњом је пратила представу "Добри човек" у којој су се смењивале познате, комичне и горке парадигматичне приче. У представи осим глуме има песме, приповедања и игре.. Реч је о бриткој, сатиричној, духовитој представи која гађа у центар српског менталитета који се није мењао стотинама година. Свака мисао је актуелна, као да је записана у нашем времену. Отуд и актуелност овог текста није дневна, већ свевремена. Бранислав Нушић је познат као највећи српски комедиограф. Некима је познат и као писац драма, некима и као управник, некима као дипломата, некима као родитељ 1300 каплара који су већином још малолетни отишли у рат да би бодрили већ изнурену српску војску и у том рату страдали, некима је познат као затвореник пожаревачког затвора. Он није био само то, већ је био и визионар

[vc_row][vc_column][vc_column_text] Четвртог дана Фестивала у галерији Центра за културу и образовање Раковица, одржана је промоција другог, допуњеног издања књиге „Анегдоте и цртице из позоришног живота“, коју је приредио театролог Милован Здравковић. Анегдоте илуструју односе између људи у позоришту, њихов однос према локалној средини, али и средине према њима, посредно објашњавајући друштвено стање и дух тога доба. О књизи су, поред аутора Милована Здравковића, говорили глумица Рада Ђуричин, глумац Гојко Балетић и театролог Александра Милошевић. Осим што смо имали прилику да чујемо дивне анегдоте из књиге, као и како су оне настале, вече су улепшали и специјални гости хор "Св. Јоаким и Ана" из храма Св. Петке са Чукарице, Дуо Модерато и оперски певач Оливер Њего. [/vc_column_text][vc_empty_space][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column][vc_images_carousel images="11680,11661,11662,11663,11664,11665,11666,11667,11669,11670,11671,11672,11673,11674,11676,11675,11679,11678,11677,11668" img_size="900X600" speed="3000"][/vc_column][/vc_row]

[vc_row][vc_column][vc_column_text] Трећег дана фестивала, наши драги посетиоци су имали несвакидашњу и јединствену прилику да одгледају први пут у Раковици једну праву и ПРВУ СРПСКУ ОПЕРУ - “НА УРАНКУ” Прва српска изведена опера „На уранку“ представља јединствен бисер српске културне баштине. Компонована на текст Бранислава Нушића, ово је прича о љубави, љубомори, освети и срамоти, у малом српском селу под ропством Турака. Публика је имала прилику да ужива у овој једночинки уз пратњу клавира, са лепом и питком музиком, уз прожимање народног мелоса, а у извођењу нове генерације оперских уметника. Опера Станислава Биничког “На уранку” представља прву изведену домаћу оперу. Постављајући на позорницу ово значајно дело наше музичке баштине промовишемо домаће музичко сценско дело у европским оквирима. О композитору је можда најлепше речи написао либретиста опере Бранислав Нушић: „Иако мало по броју, оно што је Бинички дао-наше је. Он је од оних наших музичара

[vc_row][vc_column width="1/2"][vc_column_text]Поклон представа „Лијево десно глумац“ , која је вечерас одиграна у склопу "Позоришне недеље у Раковици", у режији и извођењу једног од најпознатијих југословенских глумаца, Зијаха Соколовића, најједноставније речено, одушевила је гледаоце. Соколовић постепено уводи гледаоца у причу својим предавањем о позоришној уметности. Он је не само предавач и глумац већ помало и психолог. Из свог угла, угла пажљивог посматрача, па и филозофа, посматра свакодневицу обичног човека. На духовит начин, изузетном наративношћу и шармом, покретима и мимиком одржава пажњу гледаоца све време и често бива награђен громким аплаузима. Успева у свом настојању да на забаван, хумористичан начин укаже како је бити уметник у животу јер наше обавезе из свакодневице су заправо наше улоге, као и у позоришту.[/vc_column_text][/vc_column][vc_column width="1/2"][vc_single_image image="11623" img_size="600x400"][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column][vc_empty_space][eltdf_gallery_blocks space_between_columns="tiny" images="11621,11625"][/vc_column][/vc_row]

[vc_row][vc_column][vc_column_text] Другог дана Фестивала, у уторак 26. октобра у 19 часова у Галерији Центра за културу и образовање Раковица је отварање изложбе “БРАНИСЛАВ НУШИЋ НА БЕОГРАДСКИМ СЦЕНАМА” Аутор: Драгана Чолић, обрада: Мирјана Одавић (улаз је слобоан), а у 20 часова припремили смо поклон свим Раковчанима од Центра за културу и образовање Раковица, представу глумца Зијаха Соколовића "Лијево, десно, глумац". [/vc_column_text][vc_empty_space][vc_column_text] Зијах Соколовић духовито, филозофски, кабаретски, са низом примера и поређењем стварности и театарске уметности, учи гледаоце да схвате да су и они “глумци у свом театру” и да могу бити уметници у свом животу, ако своје животне “дате околности прве драмске радње” анализирају театарски “објективно”. Стварност је театар. И ми у својој стварности немамо “обавезе”, него имамо улоге. Свака наша улога има своје “дате околности”. Свака “дата околност” припада некој “првој драмској радњи”. Свака “прва драмска радња” има свог режисера и писца. “Прва драмска

[vc_row][vc_column][vc_column_text] СВЕЧАНО ЈЕ ОТВОРЕН "XIV ФЕСТИВАЛ ПОБЕДНИКА ФЕСТИВАЛА" Вечерас је у Центру за културу и образовање Раковица одиграна кабаретска представа "Љубавни времеплов" којом је отворена "ПОЗОРИШНА НЕДЕЉА У РАКОВИЦИ". Весна Станковић и Владимир Прерадовић-Лорд испричали су нам приче о љубавима најистакнутијих српских личности последњих 200 година, од Хајдук Вељка и Чучук Стане, па све до Драгана Николића и Милене Дравић. Реч је о позоришном комаду који се заснива на историјским чињеницама, а свака прича има своју песму, песму управо из тог периода, тако да је ово и музички времеплов, јер се неке песме готово нигде више не могу чути. [/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column][vc_images_carousel images="11571,11565,11569,11559,11553,11561,11566,11568,11563,11573,11576,11572,11574,11577,11580,11578,11575,11582,11583,11584,11581,11557,11552,11562,11556,11555,11558,11564" img_size="900X600" autoplay="yes" wrap="yes"][/vc_column][/vc_row]

[vc_row][vc_column][vc_column_text]Представа "ЛИНА, ОД КАМЕНА ТВРЂА", монодрама по истоименом роману Јована д. Петровића, у оквиру "Позоришне недеље у Раковици" 30. октобра 2021. у 20h у Центру за културу и образовање Раковица. „Лина, тврђа од камена“ је истинита прича о животу бабе аутора романа, Лине, од периода њеног девојаштва, преко зрелог доба до позне старости. Кроз Линину животну причу, пуну неочекиваних, животом режираних обрта и догађаја који се непрестано преплићу, пратимо не само њену личну причу, но и пресек историјских збивања кроз које је ова жена током свг богатог животног пута пролазила: почетак 20. века, Први и Други светски рат и поратни период. Иако је Линина приповест је такође својеврсна глорификација живота и виталне људске снаге и енергије која човека одржава и у најтежим искушењима, издиже га, чува и одређује  као биће саткано од материје која је тврђа и од најтврђег камена. Кроз ову монодраму,

[vc_row][vc_column][vc_column_text]Представа "ДОБРИ ЧОВЕК" у оквиру “Позоришне недеље у Раковици” 29. октобра 2021. у 20h у Центру за културу и образовање Раковица. Кабаретска представа „Добри човек“ се базира на „Листићима“, које је млади Бранислав Нушић кришом записивао, док је лежао двогодишњу робију у Пожаревцу, због „тешког“ прекршаја – написане песме „Два раба“. Представа је бритка, сатирична, духовита и гађа у центар нашег менталитета, који се није мењао стотинама година и свака мисао је актуелна, као да је писана пре три дана. Бранислав Нушић- Свима нама познат као највећи српски комедиограф свих времена, некима је познат и као писац драма, некима и као управник, некима као дипломата, некима као један од родитеља 1300 каплара, који су, већина још малолетни отишли у рат, да би ободрили већ изнурену српску војску, а већина их је страдало, а некима је познат као затвореник пожаревачког затвора. Он није био само

Промоција књиге Милована Здравковића "Анегдоте и цртице из позоришног живота", друго, допуњено издање, у оквиру “Позоришне недеље у Раковици” 28. октобра 2021. од 19 часова у Центру за културу и образовање Раковица. УЧЕСНИЦИ: Александра Милошевић, театролог Рада Ђуричин, глумица Гојко Балетић, глумац Милован Здравковић, аутор СПЕЦИЈАЛНИ ГОСТИ: ДУО МОДЕРАТО Оливер Њего, оперски певач Анегдоте на непретенциозан начин илуструју односе између људи у позоришту, њихов однос према локалној средини, али и средине према њима, посредно објашњавајући друштвено стање и дух тога доба. Приче у овој књизи сврстане су у 20 група: патриотско-родољубиве, о посвећености, однос према великим уметницима, о социјалном статусу глумаца, утицај политике на позориште, позориште и критика, анегдоте из кафане, глумци и надимци, однос према публици, о реклами и добротворима. У свом основном значењу, анегдотски, хуморни приступ позоришту и његовим посленицима и просвештеницима има за сврху да изрази, или извргне критици, поједине естетичке, етичке или еротске приступе или