Вести

Представа „НУШИЋ И ПРИЈАТЕЉИ“ у Центру за културу и образовање Раковица у среду, 25. јануара у 20 часова.

Текст – Бошко Пулетић
Драматизација и режија – Весна Станковић

Улоге:
Миливоје Живановић – Лепомир Ивковић
Бранислав Нушић – Бошко Пулетић
Жанка Стокић – Весна Станковић
Љубинка Бобић – Соња Кнежевић
Јаворка Димитријевић– Тијана Вишковић

Костимограф – Ивана Ристић
Сценограф – Драган Совиљ

„Нушић и пријатељи“ је прича о великанима позоришне уметности с почетка двадесетог века. Дан уочи Нушићеве смрти, обилазе га пријатељи, колеге, глумци које је волео и који су њега дубоко поштовали и волели. Миливоје Живановић, Жанка Стокић, млада глумица Јаворка, у вечитом камчењу нове улоге, касније се појављује и Љубинка Бобић.

Да би разонодили и орасположили вољеног, говоре досетке, песме и анегдоте приказујући једно прошло време, кад је позориште у Србији значило више од живота.

Духовита, забавна, али и сетна прича о једном времену, пуном носталгије, зачињено урнебесним причама о ондашњем начину живота, али такодје и драматичним судбинама ових великана српске уметности.

Информације и резервације на телефон 011/3582-493

Бранислав Нушић је рођен је 8. октобра 1864. године у Београду. Са само деветнаест година, током студија 1883. написао је своју прву
комедију „Народни посланик”. Дипломирао је на правном факултету у Београду 1884. године.
Најпознатији је по својим комедијама: „Протекција”, „Свет”, „Пут око света”, „Госпођа министарка”, „Народни посланик”, „Мистер Долар”, „Ожалошћена породица”, „Покојник”, „Др”, „Сумњиво лице”, „Не очајавајте никад” и романима: „Аутобиографија”, „Општинско дете” и „Хајдуци”. Писао је и драме: „Тако је морало бити”, „Јесења киша”, „Иза божијих леђа”, „Пучина”, „Кирија”, приповетке: „Политички противник”, „Посмртно слово”, „Класа”, „Приповетке једног каплара” и трагедије: „Кнез Иво од Семберије”, „Хаџи-Лоја”, „Наход”, „Хаџи-Ена”.

Био је прави мајстор комедије, хумора и смеха, писац романа, драма, прича и есеја, зачетник реторике у Србији и истакнути фотограф аматер.

Бавио се новинарством, обављао послове писара, а у Скопљу, Солуну, Серези и Приштини био је вицеконзул и конзул. Радио је и као секретар и управник уметничког сектора у Министарству просвете и у поштанском-телеграфском одељењу Министарства грађевине. Био је драматург Нарогдног позоришта у Београду,а касније управник Српског народног позоришта у Новом Саду, па управник народног позоришта у
Сарајеву, основао је прво позориште за децу. Бранислав Нушић је био изабран за редовног члана САНУ и добио је бројна одликовања.

Бранислав Нушић је преминуо 19. јануара 1938. гоине у 74. години. Када је умро, зграда Народног позоришта у Београду била је обавијена у црно платно.

Један од најлепших споменика Браниславу Нушићу налази се преко пута Народног позоришта, на платоу Зорана Ђинђића у општини Стари град – Споменик  посвећен српском књижевнику Браниславу Нушићу, подигнут 22. јуна 1993. године, а дело је вајара Зорана Ивановића који је освојио прву награду на Југословенском конкурсу за скулптурошко решење споменика Бронзана статуа висока је 215 cm и приказује Нушића у карактеристичној пози као да је застао на овом месту. Држи штап у левој руци и полуцилиндар на глави.

Кућа Бранислава Нушића у Београду, у Шекспировој улици, подигнута је 1937. године. Представља непокретно културно добро као споменик културе. Кућу је саградио за потребе становања Бранислав Нушић (1864 – 1938), по пројекту грађевинског инжењера Зорана Томића, као типичну београдску стамбену кућу. Поред богате књижевне заоставштине иза Нушића је, као његов легат, у Музеју града Београда остао намештај радне собе и салона, лични предмети, фотографије и документи, с намером да се у кући презентују у саставу меморијалног музеја.