ФПФ – „СЕЋАЊЕ ВОДЕ“ – НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ЛЕСКОВАЦ
У петак 17. новембра од 20 часова представа „СЕЋАЊЕ ВОДЕ“, Народног позоришта Лесковац, по тексту Шиле Стивенсон, у режији Оље Ђорђевић.
Ликови:
МЕРИ ………………………………………………………… Маја Јанковић
ТЕРЕЗА ……………………………………………………….Сузана Грујић
КЕТРИН …………………………………………………….. Петра Димитријевић
ВИ ………………………………………………………………. Тања Крчмарик
ФРЕНК ……………………………………………………….. Драган Божа Марјановић
МАЈК …………………………………………………………… Филип Радивојевић
Сценограф: Дамјан Параносић
Костимограф: Сава Стефановић
Дизајн светла: Радомир Стаменковић
Реч је о комаду који је прво изведен у позоришту Хемпстед у Лондону, а до 1999. је стигао и до чувеног Вест Енда. Наредне године је овенчан престижном наградом “Лоренс Оливије” за најбољу комедију и од тада се изводи у читавом свету. Представа прати причу три сестре – Терезе, Мери и Кетрин. Оне се окупљају пре сахране мајке, а сваку од њих прогањају сопствени демони. Фокус је на томе како се свака сестра носи са смрћу мајке и како то утиче на њих. Тереза, Мери и Кетрин имају различита сећања на исте догађаје, што доводи до сталних препирки око тога чија су сећања истинита. Како се три жене окупљају након година раздвајања, све њихове скривене лажи и издаје само што не испливају на површину.
“Као и у животу свако има неку своју маску, нешто иза чега се скрива или покушава да се сакрије. Стварно сви дубоко у себи имамо нешто што нас мучи и што нас тишти и тежимо целог живота да нађемо склад и мир. Оно што смо са редитељком желели да направимо, пошто су у центру пажње представе три сестре и свака има свој карактер и своју улогу ми смо пробали да извучемо на површину најспецифичније за сваку од њих и да мало поцртамо ту линију. Њихове особине темперамента су заправо одраз њихове мајке, јер је мајка најближа и све оне желе да буду срећне”, истакла је глумица Петра Димитријевић.
“Јако ми је драго ако смо уопште успели да публику натерамо да размисли мало јер ово јесте комедија. Она је добила у Енглеској награду за најбољу комедију. Ово јесте заиста комедија, али она садржи у себи и драмски моменат који је врло изражен. То је уствари прича о односима унутар породице. Прича је са идејом да нас наведе да ли довољно посвећујемо једни другима пажњу док смо живи. Када наш драг оде, увек остане оно недоречено. Да ли смо можда могли више. Да ли смо требали да кажемо нешто што смо прећутали. Да ли смо можда требали да будемо љубазнији. Да ли смо требали да одвојимо можда више времена, али тад је најчешће касно. Ова представа улази под кожу да тако кажем са једне стране. Са друге стране је специфична због тога што су у питању сестре. Опет је то један женски свет, унутар кога се појављују два мушкарца као да су пала са друге планете.”, казао је глумац и директор лесковачког театра Драган Божа Марјановић.
