ФПФ – „ЕЛЕКТРА“ – НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ „ЗОРАН РАДМИЛОВИЋ“
Друго фестивалско вече, у уторак 14.11. у 20 часова, представа „ЕЛЕКТРА“, Народног позоришта Тимочке крајине „Зоран Радмиловић“ Зајечар, по тексту Данила Киша (по Еурипиду), у режији Оливере Викторовић Ђурашковић.
“Електра” Оливере Викторовић Ђурашковић Народног позоришта Тимочке крајине „Зоран Радмиловић“, јесте класична трагедија али на један суптилнији начин, бар што се сцена убистава тиче, која су без претеране цике и вике и без крви која нам је стално пред очима у Орестовој црвеној кошуљи и Електриној црвеној хаљини.
Електра је кћи славног краља Агамемнона, кога је убила супруга Клитемнестра са својим љубавником Егистом. Своју децу Ореста и Електру је протерала са двора; Електра је приморана да се уда за сиромашног зидара, а Орест је изгнаник који проналази сестру и уверава се да је она спремна да освети оца и то много више од њега који има снаге да убије само Егиста, али не и њихову мајку Клитемнестру. Мотив освете је присутан у свим временима, то је нешто страшно што се понавља кроз векове и не води ничему. Оно што је још значајно у овом комаду је преиспитивање мотива злочина. Поставља се питање ко је исправан. Једини лик који у Кишовој драми има моралну дилему је Орест, али ипак на крају учествује у злочину за који сви актери бивају кажњени вечитим одвајањем, након чега њихови животи постају ништавни, наводи редитељка.
Играју:
Електра: Ана Бретшнајдер
Орест: Милош Ђуричић
Клитемнестра: Наташа Петровић
Зидар: Милош Танасковић
Строфије: Фуад Табучић
Пилад: Бранислав Мијатовић
Егист: Габријел Бећаревић
Касандра: Ивана Бартуњек
Хор: Јелена Рајић, Викторија Арсић , Александра Манасијевић, Марија Станковић
Основна емоција која води Електру је мржња, она је опчињена њоме, храни је и подгрева јер је то њено једино животно гориво. Због мржње у себи жели освету, јер осећа да ће то задовољити неку правду или бар њену правду, али видимо да јурење своје правде производи нову и нову смрт. И тако у круг, како пева хор на крају…. око за око, зуб за зуб, гроб за гроб….
Електра у извођењу глумице Ане Бретшнајдер је без пренаглашених израза, без лажних осећања и цепања емоција, али са јасно видљивим гневом и осветољубивошћу који је раздиру.
Њеног брата Ореста, у тумачењу Милоша Ђуричића, освета завитла у тренутку, он у том вихору почини убиство, али његова страст и освета немају ту дубину као код Електре.
Када одгледамо ову тешку емотивну драму јасно нам је зашто је лик Електре привлачио драматурге од антике, преко ренесансе све до 20. века, од Француза, Немаца, Италијана, до Шпанаца.
РЕЧ РЕДИТЕЉА:
„Електра” је вишеслојна, занимљива античка драма. Оно што је основно је мотив освете који води у нову крв и уништава животе како оних који се свете , тако и оних који заслужују да буду кажњени. Мотив освете је присутан у свим временима, то је нешто страшно што се понавља кроз векове и не води ничему. Оно што је још значајно у овом комаду је преиспитивање мотива злочина. Поставља се питање ко је исправан. Једини лик који у Кишовој драми има моралну дилему је Орест, али ипак на крају учествује у злочину за који сви актери бивају кажњени вечитим одвајањем, након чега њихови животи постају ништавни. “Електра” има и политичку конотацију јер се односи на убиство владара или владарке. Нажалост, и ми смо сведоци политичких убистава и код нас и у окружењу. Од Грка до данас тога има, само су друга времена и другачији начини на који се то ради. У овој драми је битно и присуство жене кроз Касандрино пророчанство. Она је видела шта ће се десити, али јој нико не верује и у томе је њено проклетство. Мислим да је ово важан комад о коме ће коначну реч дати публика. (Оливера Викторовић Ђурашковић)
