Вести

„БЕЛА КАФА“, Народно позориште Београд, 16. октобар у 20 часова.

Редитељ Милан Нешковић

Аутори адаптације Милан Нешковић, Молина Удовички Фотез

Драматург Молина Удовички Фотез

Сценограф Весна Поповић

Костимограф Марина Вукасовић Меденица

Композитор Ања Ђорђевић

Сценски говор Радован Кнежевић

Сценски покрет Татјана Поповић

Асистент костимографа Биљана Гргур

Дизајн звука Владимир Петричевић

Сустанари:

Момчило Јабучило Бранко Видаковић

Мајка Јања  Олга Одановић

Дели Јова Павле Јеринић

Црква Ружица Вања Ејдус

Срђа Злопоглеђа Ненад Стојменовић

Зора Шишарка Нада Шаргин

Радио каскадер Предраг Ејдус

Шлагер певач Небојша Бабић

О представи

Радња представе се одвија од 1941. до 1955. године, а у њеном средишту је распад породице једног индустријалца који је као богат човек дочекао Други светски рат. Крај рата није био и крај невоља, напротив. “Бела кафа”, написана 1990, слови за најинтимније дело нашег чувеног писца Аце Поповића (1929-1996), који је рођен у имућној породици, потом је био скојевац, па заточеник Голог отока, а затим да би преживео радио је као физички радник, молер…

„Теме којима се Поповић у овом комаду бавио врло су актуелне и данас, једна од њих је људска аморалност. Историја у својим вртлозима силује и меље појединачне животе, мења човека… Узлети разних идеологија на овим просторима узимали су сваки свој данак, а њихов заједнички именитељ је исти крај – пораз и пропаст човека“.

Жељко Хубач

Реч редитеља

„Овај комад је, врло вероватно, најинтимнији Поповићев комад, јер обрађује две теме, Други светски рат и Голи оток. Александар је, како сам тврди, преживевши оба страдања, посведочио сценама изазивања оног најанималнијег из сваког људског бића, како предатора тако и жртве. Он ипак обрађује ове теме кроз призму једног простора и једне атипичне а опет јако препознатљиве српске породице. Јер породица је нуклеус друштва. Систематско уништавање исте је тема која мене интригира. Позориште је идеално место да креативним процесом проникнемо у дубину колективног страдања једног народа, кроз индивидуалне судбине шесточлане српске грађанске породице која одавно не постоји. На крају комада Александар Поповић поставља питање „ко смо“. Ја немам одговоре. Свакодневно сам захвалан некој вишој сили која ми је омогућила да се бавим послом који обожавам и који ми дозвољава да постављам питања на које немам одговоре. Ја не знам ко смо, али сам спреман да три месеца проведем са групом истомишљеника, не бисмо ли одгонетнули зашто не знамо ко смо, макар у томе и не успели. Оно што смо успели, јесте то, да смо од Беле кафе направили посебно, ново ауторско дело, позоришну представу, која се рађа као плод љубави водвиља и грађанске драме“.

Милан Нешковић

Награде

На 21. Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу – Награда АРДАЛИОН ЗА НАЈБОЉУ ЖЕНСКУ УЛОГУ – додељена је Нади Шаргин  за улогу Зоре Шишарке у представи “Бела кафа“ НП Београд.

Награда АРДАЛИОН ЗА НАЈБОЉУ КОСТИМОГРАФИЈУ – додељена је Марини Вукасовић Меденица за представу „Бела кафа“ НП Београд.

Награда АРДАЛИОН ЗА ЕПИЗОДНУ УЛОГУ – додељена је Олги Одановић за улогу мајке Јање у представи „Бела кафа“ у режији Милана Нешковића и продукцији  НП Београд.

Гран при за најбољу представу у целини на 32. Сусретима позоришта у Брчком припао је представи „Бела кафа“ коју је извео глумачки анасамбл Народног позоришта Београд.

Редитељ Милан Нешковић је 2015.г. добио награду „Љубомир Муци Драшкић“ за представу „Бела кафа“, по драми Александра Поповића.