Изложбе

У четвртак 26. септембра у 18 часова, биће отворена изложба ОБАВЕЗНО ЦЕЊКАЊЕ, академског уметника Душана Д. Петровића. На изложби ће уметник представити слике рађене техником акрила на платну, које су настале у претходних годину дана. Изложба је отворена до 9 . октобра. Галерија је отворена сваког дана од 9-20 часова. Добро дошли.   Биографија   Рођен 1963. године у Чачку.Факултет ликовних уметности у Београду, одсек сликарство, завршио 1990. године. Магистрирао на истом одсеку 1993. године. Члан Удружења ликовних уметника Србије од 1990. године. У статусу самосталног уметника од 1991. године, са прекидом од 2004. до 2011. године када је на Факултету за дизајн у Београду радио као доцент за ужу уметничку област Ликовни основи дизајна.   Самосталне изложбе 1991. Београд, Галерија задужбине Илије М. Коларца, 1993. Београд, Магистарска изложба, Галерија ФЛУ, 1995. Београд, Галерија задужбине Илије М. Коларца, 1996. Горњи Милановац, Галерија културног центра, 1998. Београд, Галерија УЛУС, 2001. Београд, Галерија Божидарац, 2009.

Позивамо вас на отварање традиционалне годишње изложбе радова полазника Центрове школе цртања и сликања ГВАШ, коју води академски уметник Петар Гољовић Крас. Отварање је заказано за четвртак 29. августa у 19 часова. Очекујемо вас на дружењу! Добро дошли!

У четвртак 18. јула у 18 часова, биће отворена изложба радова уметнице Јелене Дунђеровић, под називом Пут до мене. Уметница ће се представити серијом радова насталих у претходној години, а рађених комбинованом техником.   ПУТ ДО МЕНЕ Два елемента, два различита карактера. Спајање земље и воде. Оба елемента довољно јака, постојана сама за себе, независна. У својој опречности, они личе једно на друго, препознају себе у другоме. Они се допуњују, прожимају, уклапају, не губе се једно у друго. Обострано поштовање различитости. Прихватање, разумевање и пуштање. Једино тако они живе потпуно. Земља. Сталожена, истрајна, комплексна. Мушкарац. Вода. Продорна, флексибилна, мека. Жена. Вода тражи структуру за своје кретање. Земља тражи да се повеже са собом. Али увек има мало воде у земљи, увек мало земље у води. Јелена Дунђеровић   Биографија: 2014-2015. г.   Факултет примењених уметности, Универзитет уметности, Београд, мастер студије. Студијски програм: Примењено сликарство, класа проф. Николе Божовића.   2010 -2014. г.  Факултет примењених уметности, Универзитет уметности, Београд, основне академске

У четвртак 4. јула у 18 часова, у галерији Центар биће отворена изложба Ане Цвејић, под називом Нови светски поредак. Реч ауторке: "Лице - велики вечити календар историје, од прачовека до савременог андрогеног човеколиког робота. Инспирација, огледало, мистерија, декодер најтананије животне силе која није ништа друго до есенција емоција. У овој серији цртежа - слика, комбиноване технике великог формата, под провокативним називом „Нови светски поредак“, желела сам да се изборим са дешифровањем емоција модерног човека у времену технолошке, бирократске и холивудизоване реалности. Покушавајући да храбро уђем  у све аспекте људске подсвести, психолошки надоградјујем ту непознаницу својим виђењем лажне естетике коју је човек садашњице свео на одбрамбени механизам, средство до циља и копију кичастог квази реализма.   Лица која цртам  су гротескна, али ништа мање од човекове емоције коју крију или откривају. Ја се не плашим реакција, напротив, покушавам да провоцирам реакцију посматрача у

У четвртак 6. јуна у 18 часова, биће отворена изложба радова академске уметнице Јасмине Илић. Дело Јасмине Илић је романтична потрага за смислом бивствовања, фино ткање лирског субјекта. Развијањем стваралачког израза кроз покрет и боју, гради систем отворен за интерпретацију. Свака слика нас позива да се наднесемо над суштином. Њени радови одишу покретом и светлошћу који извиру из истог средишта, заокружујући поставку у једну хомогену и квалитетну целину, интимне посвете и снажне визије. Јасмина Илић (1965) је прву годину студија сликарства завршила 2000. године на Ликовној академији у Фиренци у класи проф. Адриана Бимбиа. Исте године је прешла у Рим где је наставила студије на римској Ликовној академији у класи проф. Итала Палумба Шелце. Од 2000. до 2003. године радила је у експeрименталном тиму проф. Лауре Салви у Лабораторији папира при Академији на истраживању техника ручне израде папира и стварању архиве за

У четвртак 23. маја у 18 часова ће у Галерији Центар, Центра за културу и образовање Раковица, бити отворена изложба "Имагинарни пејзаж" ауторке Иване Драгосављевић. Према речима професорке Факултета ликовних уметности Весне Кнежевић, у трагању за смислом ликовних представа пејзажа и урбаних пејзажа у радовима Иване Драгосављевић "отвара се свет и простор боје геометрије компарације". Од потпуно поједностављене форме која минимализује све тачке објективних садржаја простора до нагомилавања различитих садржаја формално присутних, установљен је свет њене предметности и потпуно личних интерпретација предметног. Ови полуапстрактни пејзажи ипак нису лишени потпуно свог формалног облика и значења у атмосфери у којој егзистирају. Њихов облик буди извесну препознатљивост и функцију у оквиру ликовне представе која се бави приказом пејзажа, док боја која гради саму форму ослобођено симболизује само стање уметнице, њена психолошка стања и перформансе - поручује Кнежевић. Како професорка наводи, садржаји тако добијају медитативни карактер и освајају нови простор у

У четвртак 9. маја у 18 часова, у Галерији Центар, биће отворена изложба радова академске уметнице Марије Јевтић Дајић, под називом Од пигмента до пиксела. Изложба је намењена пре свега, слабовидим и слепим особама. Уз свако изложено 2Д дело, налази се и 3Д модел рада, постављен на постамент или окачен на зид, тако да на што бољи начин буду конзумирани од стране слабовидих и слепих особа, као и сваке особе која уђе у галерију, наравно. Поред тога што су радови тродимензионални и доступни слепим и слабовидим особама, потребна је и синхронизација гласа. Оно што ће слепи и слабовиди моћи да опипају и чују је следеће: додиром на сваки од облика, програмирани синхронизовани говор ће им дати податак ког облика је рад који су дотакли, којих је димензија, које је боје и текстуре, у ком правцу се простире, где има испупчења и удубљења.

У четвртак 18. априла у 18 часова, биће отворена изложба фотографија Александра Павловића. Биографија Александар Павловић (1990), дипломирани историчар уметности и концептуални уметник / фотограф. Након дипломирања на Филозофском факултету, одсек историја уметности, Универзитета у Београду, креће у истраживање уметности у теоријском и практичном облику, стављајући фокус на фотографију као основ, процес и крајњи уметнички дојам. Уводећи фотографију у свет ликовног настоји да исту постави у сферу високе уметности, остављајући тек довољно назнака да се види да је реч о самој фотографији, ту и тамо. До сада је излагао самостално седам пута, те учествовао на групним изложбама и фестивалима, у земљи и у иностранству. Добитник је више награда и објављивани је аутор.   Самостална изложба, Стварност асамблажа, Народни музеј Ужице Самостална изложба Асамблажирање, КЦ Пожега Групна изложба УВУУ (Удружење визуелних уметника Ужица) Доба обнове, галерија Рефлектор, Ужице2019. Самостална изложба Шта је афекат?, фестивал Шпањола, Херцег Нови, Црна Гора. Самостална

Изложба карикатура Горана Ћеличанина биће отворена у четвртак 4. априла у 18 часова. Смех је у уметности дуго сматран недостојним. Платон у свом капиталном делу „Држава“ цензурише уметност и забрањује приказ богова са осмехом. Такав став се касније провлачио кроз ранохришћанску и хришћанску уметност. Али ван оквира официјалне уметности, на зидовима зграда кроз историју, наилазимо на отпор људи исказан кроз хумор и сатиру и намерно искривљене ликове јавних личности, политичара, свештенства, као и карикираних ситуација из свакодневног живота. Са развојем штампе, карикатура постаје и остаје најчешће, потрошна уметност урбане и комерцијализоване културе. У свом највишем облику, она нагони посматрача на размишљање. У неколико потеза, открива суштину приказаног лика, догађаја, ситуације. То је најтеже постићи. Ћеличанинове карикатуре окрећу се најпре пословничним цртама нашег менталитета, свакодневице и општих проблема времена у коме живимо. Доминантан је лик српског сељака, обичног човека, ухваћеног у коштац са савременим добом.