Вести

Изложба карикатура Горана Ћеличанина

Изложба карикатура Горана Ћеличанина биће отворена у четвртак 4. априла у 18 часова.

Смех је у уметности дуго сматран недостојним.

Платон у свом капиталном делу „Држава“ цензурише уметност и забрањује приказ богова са осмехом. Такав став се касније провлачио кроз ранохришћанску и хришћанску уметност. Али ван оквира официјалне уметности, на зидовима зграда кроз историју, наилазимо на отпор људи исказан кроз хумор и сатиру и намерно искривљене ликове јавних личности, политичара, свештенства, као и карикираних ситуација из свакодневног живота. Са развојем штампе, карикатура постаје и остаје најчешће, потрошна уметност урбане и комерцијализоване културе.

У свом највишем облику, она нагони посматрача на размишљање. У неколико потеза, открива суштину приказаног лика, догађаја, ситуације. То је најтеже постићи.

Ћеличанинове карикатуре окрећу се најпре пословничним цртама нашег менталитета, свакодневице и општих проблема времена у коме живимо. Доминантан је лик српског сељака, обичног човека, ухваћеног у коштац са савременим добом. Тај раскорак са наметнутим светом и правилима, несналажење и немогућност уклапања, Ћеличанин осликава лако и једноставно. Али у тој лакоћи и чак безбрижном ставу приказаних ликова, крије се трагика и тежина ситуације.

Повремени излети у савремени свет површних вредности и неморала, превазилазе баналност пуких искривљених приказа. Ту заправо до изражаја долази способност да се у једноставном приказу, искаже сва тежине поруке и сагледавања ситуације.

У неколико карикатура се са посебном дубином и инспирацијом, као и добрим ликовним решењима, окреће проблемима и опасностима са којима се сусрећу деца у добу у коме владају технологија и површна, конзументска култура, наметнута кроз савремене медије.

Време у коме живимо, неисцрпан је извор инспирације за карикатуристе. Израз да слика вреди више од хиљаду речи је заправо неизоставан у приказу овог жанра. У рукама правих мајстора, у овом времену инстант културе, карикатура може да промовише праве вредности. Кроз карикирање и довођење до бесмисла ситуација и догађаја у којима се човек налази, карикатура заправо скреће пажњу, често пружа одговор и нагони на размишљање.

 

Нађа Мандић, историчарка уметности