ФПФ 2024. – КРАЉЕВАЧКО ПОЗОРИШТЕ „Флеке“
КРАЉЕВАЧКО ПОЗОРИШТЕ – „Флеке“ – недеља, 24. новембар у 20:00 часова.
Тијана Грумић
Редитељ: ЈУГ ЂОРЂЕВИЋ
Сценографија: ВЕЛИМИРКА ДАМЈАНОВИЋ, ЈУГ ЂОРЂЕВИЋ
Костимографија: ВЕЛИМИРКА ДАМЈАНОВИЋ
Музика: ЈУЛИЈА ЂОРЂЕВИЋ
Дизајн светла: РАДОМИР СТАМЕНКОВИЋ
Улоге
АЛЕКСАНДРА АРИЗАНОВИЋ
ДРАГАНА ВАРАГИЋ
ГОРИЦА ДИНУЛОВИЋ
ЗОРАН ЦЕРОВИНА
Представа говори о одрастању кроз које се провлаче лични, емотивни губици, а иако су у центру приче смрт и одлазак драгих и блиских, овај комад поседује – необичну ведрину. Представом Флеке је Краљевачко позориште 2022. године први пут у свој историји уврштено у селекцију Стеријиног позорја, најзначајнијег позоришног фестивала у земљи. Представа говори о одрастању кроз које се провлаче лични, емотивни губици. Иако су у центру приче смрт и одлазак драгих и блиских, представа поседује необичну ведрину. У маниру Југа Ђорђевића, представа бежи од уобичајених „емотивних патоса” и трага за разлогом сваког доласка у наш живот, као и оним што у нама остане када неко драг из нашег живота оде. Александра Аризановић је за улогу у овој представи 2022. године добила награду за најбољег младог глумца на „Стеријином позорју”. Флеке имају још једну емотивну ноту. Ова представа је била повод за повратак Драгане Варагић у град у којем је рођена и у којем је провела детињство.
Александра Гловацки: „Флеке“ су поема о одрастању. О животу који уме изненада да нестане и за собом остави само неке неизбрисиве флеке, просутог сока од боровнице, или крви. И о смртима. О превише смрти које прате једно мало одрастање. Тијана Грумић пише уобичајено у стиху, у првом лицу, уз тек графичку назнаку реплика осталих ликова, без именовања током самог текста. Главни лик, Ја из уводне напомене, уједно и препричава и улази у дијалоге. Препричава дешавање, као и своја осећања којим их прати. А они остали су Мама која је умрла на порођају, Тата и Баба са којима наставља да живи. Живи између оца закоченог несрећом која их је задесила, и бабе која све то надомешћује, најбоље и нанесебичније што зна. Девојчица код ње проводи највише времена, уз бабине пријатељице, а све у озрачју серије о Касандри, бабиној другој највећој љубави поред унуке. Нежан, сетан текст, писан из детиње перспективе, редитељ Југ Ђорђевић са једнаком нежношћу и пажњом поставља. Александра Аризановић је та девојчица, вечито весела, са непомућеном потребом да осмехом поправи и изравна све туге и несреће ове мале породице. Као неки енергетски генератор она покушава да оца, утуљеног и закопчаног, оживи. Да испуни бабина очекивања, да буде најбоља. Тек понекад јој сета осенчи лице, кад од оца не може да извуче готово ни трунку живота за себе. Није баш да она то тако схвата, сувише је мала, просто бива разочарана његовим одбијањем да јој испуни највећу жељу – да види море и да пре тога научи да плива.
Зоран Церовина је тај отац, успорен, готово без покрета, а тако очигледно препун нежности, доброте и туге, и нарочито љубави коју више не уме да да, која не успева да изађе из њега. Сем кроз поглед.
Горица Динуловић суптилно донеси сав потенцијал љубави и нежности мајке којој смрт није дозволила ни да загрли своју бебу, као и потенцијал сопствене непотрошене младости.
Ову сјајну глумачку екипу Краљевачког позоришта на најбољи начин допуњује гошћа Драгана Варагић као баба. Баба која се једнако енергично и неуморно не да недаћама као ни њена унука, али која исто тако испод коже носи море туге и бриге, што само повремено бљесне, кад мисли да је мала не види. И Касандра је значајан лик. Истина, само у виду великог постера. То је ваљда и разлог што су сви обучени у драстично дречаве костиме, пародирајући латиноамеричке сапунице. Суптилнији визуелни приступ, као и додатна нијанса у глуми Аризановићке, остају мали дуг представе дубинским тоновима Грумићкиног текста, његовој поетској порозности којом се брише граница између
унутрашњег и спољног света. „Флеке“ су поема о четири нежна створа који сањају. Неки сањају своју љубав, па их смрт пробуди. Неки сањају Касандру, бежећи од живота. Неки сањају море, па и успеју да стигну до њега, оставши успут без свих најмилијих. Живот је један циркус, и зато редитељ сцену своди на циркуски карусел (уз помоћ Велимирке Дамјановић која је и костимограф), док ликови на крају добијају кловновска обележја. Живети је и тужно и смешно. Уз нешто флека које остају за нама. И много снова који одлазе са нама.
Улазнице можете резервисати кликом на следећи линк: https://ckorakovica.com/rezervacije/
