ФЕСТИВАЛ ПОБЕДНИКА ФЕСТИВАЛА 2023. – ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ „МИХАИЛО ЈАНКЕТИЋ – ПОЗОРИШНА ПОСВЕТА“
XVI Фестивал победника фестивала почињемо пратећим програмом у понедељак 13. новембра од 19 часова отварањем изложбе „Михаило Јанкетић – позоришна посвета“, Музеја позоришне уметности Србије, ауторке Биљане Остојић.
Изложба је приказ глумачког путовања значајног уметника, сачуваних позоришних тренутака кроз улоге које су обележиле епоху, позоришну уметност и националну културу.
Драмски уметник Михаило Миша Јанкетић рођен је 24. маја 1938. године у Петроварадину. Током Другог светског рата остао је без родитеља, па су се о њему бринуле „изузетна бака” и „храбра стрина, која му је у животу све лепо даривала”. Захваљујући маштовитој учитељици, први пут је наступио у „најлепшем позоришту”, Секулиној кафани у Шеховићима (Томашево) 1944. године. На импровизованој позорници говорио је стихове Чика Јове Змаја. Његово одрастање пратили су драматични догађаји, толико невероватни да му је књижевник Данило Киш рекао да „просто звучи невероватно да се једном човеку могу десити такве ствари у мало година”.
Школовање је наставио у Београду, у Првој мушкој реалној гимназији у Душановој улици. Уписао се и стигао до треће године студија српскохрватског језика и књижевности на Филозофском факултету, када је због губитка права на упис у четврту годину одлучио да покуша на Академији за позориште, филм, радио и телевизију. За пријемни испит припремио је стихове из песме „Човек пева после рата” Душана Васиљева и монолог из „Хамлета”. Изабран је између 506 кандидата у класу Јосипа Кулунџића, који му је већ на другој години рекао да је он глумац за Југословенско драмско позориште (ЈДП).
Дебитовао је 1961. године улогом Трећег гласника, у представи „Ричард Трећи”. После низа мањих, издвојила се улога Бошка Југовића у представи „Бановић Страхиња”, за коју су му рекли да представља почетак његове успешне глумачке каријере, која ће, испоставиће се, трајати 60 година. Његову биографију и глумачки развој у ЈДП-у обележиле су улоге у представама: „Наши синови”, „Прљаве руке”, „Обична прича”, „Кад су цветале тикве”, „Злочин и казна”, „Трамвај звани жеља”, „Колубарска битка”, „Путујуће позориште Шопаловић”, „Родољупци”… Био је најмлађи првак, касније „стуб театра” и носилац репертоара ЈДП-а.
Позориште је, како бележи Биљана Остојић, увек било његов први избор, без обзира на привлачност других медија, у којима је такође остварио успешну каријеру.
– Највише је волео улоге које су га допуниле или измениле, којима је унапредио себе, звао их је улоге стожери, прекретнице, нова поглавља. Позориште је за њега било проповедаоница и у моралном и у етичком смислу, одраз садашњости, чак и кад говори о прошлости. Био је глумац добре позоришне литературе, добре приче. Говорио је да је глума занат, који се у ретким приликама претвара у уметност. Играо је у готово свим београдским и позориштима Србије и Црне Горе и сматрао да се једина права слобода осваја радом – прича Биљана Остојић.
Михаило Миша Јанкетић био је професор глуме на Академији уметности у Новом Саду од 1998. године. Организовао је летњу школу глуме у свом Томашеву, где је проводио лета. За њега није постојало ништа интересантније од позоришта и дома. А његов дом су били супруга Свјетлана, глумица, синови Радомир и Марко, глумац, кћерке Ива, балерина, и Милица, глумица. Свој позоришни круг Миша Јанкетић затворио је улогом Крнеца у представи „Краљ Бетајнове”, 2018. у ЈДП-у, у којем је и почела његова позоришна прича.
