Савремени иконопис Данијеле Киш
Слике у себи носе моћ. Освајају, заводе, спајају и раздвајају, испуњавају, вређају чак. Носе моћ да преносе поруку, политичку, религиозну, поруку личну и субјективну.
У модерном времену, шта слику чини религиозном? Правила, традиција, вишевековни калупи и норме или наш лични осећај, да нас одређена слика испуњава и уздиже на виши ниво свести, духовности. Да нас смирује и лечи.
Модерно време превазилази културолошке норме и очекивања заједнице и даје уметнику слободу да се изрази на свој начин. Уметност је жива. Развија се и богати, оплемењује. Оно што је свето, није више недодирљиво. Подложно је променама, тумачењима, дискусији. Савремена уметност се развија у и уз традиционалне визуелне наративе хришћанства.
Интеракција посматрача се мења. Дела су им ближа, личнија, могу их поседовати. Могу их доживети и без институционализованих тумачења цркве и верске традиције.
Искреност, непосредност, спонтаност главне су одлике икона Данијеле Киш. Полазећи од традиционалних основа, њени радови избијају задате оквире и живе свој живот у оку и срцу посматрача. Препознатљиви, а опет своји, не могу да буду игнорисани.
Њене слике носе моћ. Моћ да освајају, испуњавају, смирују и лече. Моћ невероватне позитивне енергије, која избија из боја, облика и ликова које творе. Моћ да створи оригинално уметничко дело потезима прста на екрану мобилног телефона.
Та моћ коју она успева да усади у слику издваја је из мора савременог иконописа и уздиже у сам врх савремене уметности, превазилазећи све задате оквире.
Њен дар је њена моћ.
Нађа Мандић