Vesti

Svečano zatvaranje „Festivala pobednika festivala“

U subotu 20. oktobra u 19 časova počinje program svečanog zatvaranja XI pozorišnih svečanosti „Festivala pobednika festivala“.
Program zatvaranja:
19.00h predstava „Zrenjanin“, pozorišta „Toša Jovanović“.
21.00h U čast pobednika, kabare „Da, to su bili dani“
Podela nagrada, vraćanje festivalskog plašta i spuštanje festivalske zastave.

O PREDSTAVI „ZRENJANIN“

Predstava koja za predmet uzima događaje iz nedavne prošlosti, ali i naše sadašnjosti. Vrijeme privatizacija poharalo je zemlju gore i perfidnije nego ratovi; i bogate industrijske gradove pretvorilo u olupine, ljušture na izdisaju, prazne karoserije na točkovima. Fabrike koje su hranile stotine hiljada porodica prepuštene su najstrašnijem dozvoljenom lopovluku i devastaciji. Sve ono što smo dobili u nasleđe od Očeva koji su gradili zemlju survano je u blato, pogaženo, ispljuvano, poniženo, išibano. Ostale su puste hale, pogoni, zarđale kapije da svjedoče o slavnoj prošlosti i nama koji nismo znali da njene tekovine prihvatimo i nosimo. U toj pustoši sada se rađa klica pobune. Jer pitamo se – treba li ne dirati nepravedni sistem i poredak ako ne vidimo drugi put i ako više ne možemo bez onih koji se na naš račun silno bogate, ali nam barem ponekad dobace našu odavno zarađenu koricu hleba?

Ko je pravedan?

Onaj koji strada pokušavajući da spase društvenu svojinu, društvo i sam Grad, ili onaj koji strada pokušavajuću da zaštiti sebe i sačuva postojeće stanje? Ako i jedan i drugi stradaju – šta da se radi?

Ova predstava pokušava da shvati šta nam se to dogodilo i kako da sadašnjost ne prihvatimo kao sudbinu. Ne uzimajući ni jedan konkretan primjer, niti konkretan Grad, predstava traži uzrok i matricu propadanja i u centar zbivanja dovodi do juče izgubljenog, a danas već pobunjenog čovjeka. Ako borba donosi još veće stradanje – treba li se i onda boriti? Možemo li se ne boriti kada je borba jedini dokaz da smo živi i ima zavodljivi ukus i miris revolucije? Kao i Ljubav bez granica, o kojoj takođe govori ova drama. Jer pobuna je uvijek transgresija: politička, društvena, emotivna i seksualna. Neizbježna je kad dođe spoznaja i pređe se tačka nepovrata.

(reč reditelja Borisa Liješevića. Tekst preuzet sa sajta www.tosajovanovic.org.rs)

O KABAREU „DA, TO SU BILI DANI“
“Da, to su bili dani“ je muzičko – poetski kabare u kom učestvuju „dve gitare i dva glumca“
Boris Pingović i Nebojša Dugalić
ritam i vokali: Nina Ćosić
bas gitara: Voja Savić (Peca Đokić)

Lako, veselo, lepršavo kombinovanje poznatih stihova Duška Trifunovića, Laze Kostića, Miloša Crnjanskog, anegdota o Brani Petroviću, Vitomiru Nikoliću, Tinu Ujeviću, Zoranu Radmiloviću i drugim poznatim ličnostima sa muzikom Santane, Erika Kleptona, “Indeksa”, grupe Leb i Sol, Josipe Lisac, Azre, Đorđa Balaševića, “Bijelog dugmeta” i drugih, podsetiće mnoge na one lepe, dobre stvari iz perioda kada su zaista „to bili dani”.
Naš muzičko-poetski kabare jeste pokušaj da uočimo srodnost različitih muzičkih i poetskih tradicija, ovaploćenih kroz baštine raznih stvaralaca, i da se u ovim danima prisetimo šta je nekada, ne tako davno, značilo govoriti i pevati za sva vremena.
Muzika i poezija su jezici kojima je čovek najživlje oglasio ono najtananije u tajni svoga postojanja. od toga koliko smo kadri da taj glas čujemo i prepoznamo, koliko smo mu saglasni, zavisi i to kako se oglašavamo u svom trajanju