Вести

У Галерији Центра за културу и образовање Раковица је у уторак 7. марта отворена изложба

„Живети значи борити се!“ (VIVERE EST MILITARE!) уметнице Јоване Бралетић.

Изложба је оторена до 20. марта.

Улаз је слободан!

Јована Бралетић L U C A је сликарка и концептуална уметница рођена 1984. године у Београду. Интересовање за визуелну уметност показује још од раних дана свог детињства. Завршила је Ликовну академију, одсек сликарство у класи професорке Анђелке Бојовић. Након завршених студија бави се колажирањем и фотографијом. Успешно завршава курс дизајна на ИТ Академији и женске студије на Политичким наукама. Упоредо ради као арт терапеут у Специјалној болници. У јануару 2023. године представља се изложбом “О мени” у подруму културног центра Магацин која је била веома значајна за даљи рад уметнице.

Бирам лица жена са насловних страна магазина из 60тих и 70тих година прошлог века. Њих прецртавам и правим нову слику. Затим на то колажирам рибе из морских дубина и бубе. Сва опасна бића која покушавају да изађу на површину и направе „штету“. Сва та створења симболизују нешто непознато што жели да се открије из морских дубина, из дубине подсвести. Море узбуркано увек има тенденцију ка непознатом, и оно је моћан симбол колективно несвесног, најстаријег и најдубљег дела психе. Жеља за истраживањем морског дна је наша носталгија за мистериозним, неистраженим дубинама, за скривеним потенцијалима наших сопствених душа: оним што никад нисмо знали, никад проживели, никад се усудили да урадимо. Ослањам се највише на естеику поп артиста у којој је заступљен колаж и јаке боје, естетика модне индустрије и масмедије. Мада ове илустрације иду ка стриповском правцу оне се ослањају на традиционално приказивање лика и експресионизам. Понављање мотива односно репетиција је заступљена у већини мојих радова и то се дешава јер док то радим у мени се дешава узбуђење и набој као да се несто гради. Одређена елеганција и чистина боје која настаје у дигиталном колажу и илустарцији је оно што ме највише привлачи. Користим модну фотогарфију као предложак и то ретро, али свему томе дајем лични печат мењајући боје и облике. На то додајем, колажирам необичне рибе из морских дубина и све то постаје једна игра симбола. Те модне фотографије у којима су увек коришћена женска лица говоре о женствености и о ослобађању сексуалности, али и о том времену у коме је приказивање женствености тежило да се ослободи али је ипак било прикривено и помало стидљиво, нигде експлицитно, нигде претерано, осим у бојама и украсима. Управо ти украси из 60тих и 70тих се повезују са рибама на естетском нивоу. Замена за данашњу експлицитност и хладнокрвност на насловним странама, некада је била топлина.