Sedmi Međunarodni sabor duhovne poezije

Na Malu Gospojinu, kako narod zove praznik rođenja Presvete Bogorodice, saborovali su pesnici sa hristoljubivim narodom na toržestvenoj Liturgiji.

Svetom Liturgijom je načalstvovao protojerej-stavrofor Dimitrije Kalezić,  a sasluživali su jerej Goran Mišanović, protođakon Radomir Rakić i đakon Goran Mihanović,  uz učešće duhovnika manastira protojereja-stavrofora Ignjata Tovarovića i Dmitra Novčića.

U svojoj besedi otac Dimitrije Kalezić je kazivao o današnjem prazniku i pozvao da duhovno stasavamo onako kako je i Bogomajka od Roždestva do Uspenja stasavala, da ne klonemo duhom, ne predajemo se, ne budemo depresivni, već da se uvek sa verom i moltivom, nadom u Gospoda, podižemo i idemo putem spasenja.

Posle Liturgije odslužen je pomen srpskim patrijarsima Dimitriju i Pavlu.

Svečano otvaranje Sedmog Međunarodnog sabora duhovne poezije

Po blagoslovu Njegove Svetosti Patrijarha srpskog Irineja, Centar za kulturu i obrazovanje i Književno društvo Rakovica priredili su  sedmu godinu po redu Međunarodni sabor duhovne poezije. U 11 časova pristupilo se pesničkom saborovanju u sali Centra za kulturu i obrazovanje Rakovica.

Centar za kulturu i obrazovanje Rakovica, u saradnji sa Književnim društvom Rakovica, objavio je knjigu  Sedmi međunarodni sabor duhovne poezije. Duhovna potka ove knjige su reči književnice Isidore Sekulić kojima počinje zbornik pesama duhovne poezije: „Čo­vek je no­mad po vo­lji Bož­joj ko­ja ga je sta­vi­la me­đu ogrom­na pro­stran­stvane­ba i ze­mlje“. 

Ovogodišnji Sedmi Međunarodni sabor duhovne poezije otvorio je Petar Žebeljan,  predsednik žirija. Goste je u ime Srpske Pravoslavne Crkve, po blagoslovu Patrijarha Irineja, pozdravio protojerej-stavrofor Ignjat Tovarović,  duhovnik manastira Rakovica.

Predsednik Opštine Rakovica g. Vladan Kocić izrazio je dobrodošlicu pesnicima i poželeo da  saborovanje i pesničko stihodarje, koje je našlo trajno mesto u kalendaru događaja, nastavi trajanje u sve dane. Zapis duha pravoslavnog kroz razne sadržaje prožima ove godine nekoliko mesta Gradske opštine Rakovica: manastir, crkvu Svetog Nikolaja u Resniku, crkvu Preobraženja Gospodnjeg, Kulturni centar za obrazovanje. Tkivo rasejanja srpskog okupilo se pod okrilje svoje majke otadžbine, ušlo i u ovaj Zbornik i poručivalo je da prepoznaje iste i slične nama koji žele zajedničkom duhovnošću da oblikuju smisao života.

Gosti Sabora

Gosti Sabora u objavljenom Zborniku,  Jo­van Zi­vlak, Zla­ta Kocić i No­vica Sovrljić, stihovima razaslaše pozdrav danu mira i svim pesnicima sveta, svemu rodu srpskom.

Uče­sni­ci Pe­de­set­če­tvr­tih me­đu­na­rod­n­ih su­sre­ta pi­sa­ca Udruženja knji­žev­ni­ka Sr­bi­je, Jelena Bujevič iz Ukrajine i Keti Bozukova iz Bugarske, čitali su svoja pesnička ostvarenja na svojim maternjim jezicima.

Na kon­kur­su je ove godine uče­stvo­va­lo 265 pe­sni­ka sa isto to­li­ko pe­sa­ma. Od to­ga bro­ja 8 ra­do­va je za­ka­sni­lo, tri pe­sni­ka su po­sla­la vi­še od jed­ne pe­sa­me što ži­ri ni­je uzeo u raz­ma­tra­nje, jer ni­su po­što­va­ni uslo­vi kon­kur­sa. Raz­ma­tra­no je 254 ra­da, od­no­sno       pe­sama. Iza­bra­no je: tri pe­sme za na­gra­de, šest pe­sa­ma za po­hva­le, 81 pe­sma za tzv. Ve­nac iza­bra­nih i 9 pe­sa­ma, kao go­sti, što ukup­no či­ni 99 au­to­ra, od­no­sno pe­sa­ma.

U Zbor­ni­ku je ras­po­red au­to­ra sa­či­njen pre­ma azbuč­nom re­du prezi­me­na, i me­đu nji­ma je ve­li­ki broj čla­no­va Udru­že­nja književni­ka Sr­bi­je.

Nagrađeni autori

Pr­vo­na­gra­đe­na pe­sma je  au­tor­ke Lji­lja­ne Bra­lo­vić iz Pranjana. Njena pesma Prag na sebi svojstven na­čin de­fi­ni­še i po­u­ku i poru­ku – da na­kon pre­la­ska de­čan­skog ma­na­stir­skog pra­ga ni­šta vi­še ne mo­že bi­ti isto. Pitanje i odgovor za svakoga od nas po ulasku u srpske bogomolje i svetinje je:

„Akoseslu­čaj­noza­pi­taš, či­je je ovo,

Či­ja je li­va­da, či­je sta­do, či­je ne­bo, pti­ce, Sun­ce,

Ako se slu­čaj­no za­pi­taš, ti Sr­bi­ne

Ako se za­pi­taš, Ar­na­u­ti­ne, stran­če,

ako se za­pi­taš, ti kuć­ni ili ti ras­kuć­ni du­šma­ni­ne,

ako se za­pi­taš či­ja je vo­da i či­ja go­ra,

ako se slu­čaj­no za­pi­taš,

oti­đi u Vi­so­ke De­ča­ne i po­gle­daj u pragma­na­stir­skebo­go­mo­lje“.

O dru­go­na­gra­đe­noj pe­smi  Slo­vo o ka­me­no­va­noj že­ni, pesnikinje Sla­đa­ne Po­po­vić Man­džu­kić iz Ražnja beležimo šest du­go­sti­hih ka­tre­na, gde sva­ki ima ukrštenu ri­mu a,b,a,b. Pe­sma pred­sta­vlja obra­zac uspe­šno is­pi­sa­ne kla­sič­ne lir­ske pe­sme sa jasnim du­hov­nim po­ru­ka­ma.

Pe­sni­ki­nja go­vo­ri o gre­hu za ko­ji je neo­p­hod­no usrd­no mo­li­ti za oproštaj, jer je ona koja moli du­bo­ko sve­sna svog ogre­še­nja, istinski i smerno se kaje, moli za oproštenje grehova.

Tre­ća ­na­gra­da pripala je Jo­va­nu Sto­ji­lo­vi­ću iz Kragujevca za pesmu Proviđenje. Pe­sma je krik gre­šnih ko­ji od Bo­ga oče­ku­ju praštanje gre­hova i mo­le za spas. To su jed­no­stav­ne po­ru­ke, bez nemu­štih sin­tag­mi i ne­pre­po­zna­ti­vih ide­ja.

Prva tri nagrađena autora dobili su zlatnik sa likom Svetoga Save.

Pohvale

Struč­ni ži­ri u sastavu Pe­tar Že­be­ljan, Du­ško M. Pe­tro­vić i Ne­ma­nja Ka­lem  opre­de­lio se i za šest po­hva­lje­nih pe­sa­ma: Dra­ga­na Ali­ba­bić iz Su­bo­ti­ce; Bra­ni­slav M. Vu­ko­vić iz Be­ra­na; Ma­noj­le Ga­vri­lo­vić iz Be­o­grada; Ra­da Kr­stić iz So­ko­ba­nje; Mi­lo­je Ra­do­vić iz Kra­lje­va i Da­rin­ka Be­la To­mić iz Re­snika.

Nagrađeni pesnici su publici priredili dodatnu duhovnu radost kazivanjem stihova.

Gramata Duhovni celiv blaženopočivšeg patrijarha Pavla dr Mileti Radojeviću, direktoru Uprave za saradnju sa Crkvama i verskim zajednicama

Gramatu „za višegodišnji podvižnički radi izuzetan doprinos u materijalnoj pomoći za realizaciju Sabora“ dobio je direktor Uprave za saradnju sa Crkvama i verskim zajednicama dr Mileta Radojević, a u njegovo ime priznanje je primio savetnik Miroljub Radosavljević.

U umetničkom delu programa učestvovali su Me­šo­vi­ti hor Šumato­vac iz Alek­si­nca, sa dugom tradicijom horskog pevanja od davne 1887. godine. Dirigent hora je profesorka Marija Zovko.  Dramska umetnica Iva­na Ži­gon kazivala je pesme iz Zbornika, dok je program izvanredno vodila  Sla­đa­na Bu­šić.

Saborovanje u manastiru Rakovici

U 16,00  sati u manastiru Rakovici počelo je sa­bo­ro­va­nje pe­sni­ka za­stu­plje­nih u Ven­cu iza­bra­nih.  Pesnički venac izabranih bescen-stihova Go­spo­du u zna­men po­tvr­đu­ju­ oprav­da­nost oče­ki­va­nja da i na pra­gu dva­de­set pr­vog ve­ka ima na­de za čo­ve­ka, bez ob­zi­ra na to što se od­jek o tom sa­zna­nju ne­što sla­bi­je ču­je. Po­se­ban ton i senzibili­tet ovoj je­din­stve­noj knji­žev­noj tvo­re­vi­ni i sa­mom Sabo­ru da­ju nje­go­vi go­sti, zna­me­ni­ta ime­na sa­vre­me­ne srp­ske književ­no­sti, i to je­ pre­po­ru­ka stva­ra­o­ci­ma da deo svog stvaralačkog op­se­ga po­sve­te ve­ri u Tvor­ca sve­ga sveta.

Okosnicu organizacije i ovogodišnjeg Sabora činili su Nikola Rajaković, predsednik Književnog društva Rakovica, i Milan Nedeljković,  urednik književnog programa pri Centru za kulturu i obrazovanje,  sa svojim bliskim saradnicima i službenicima Centra za kulturu i obrazovanje Rakovica.

Realizaciju ovogodišnjeg Sabora duhovne poezije omogućili su:  Srpska Pravoslavna Crkva i manastir Rakovica, Udruženje književnika Srbije, Srpska akademija nauka i umetnosti, Uprava za saradnju sa Crkvama i verskim zajednicama, Sekretarijat za kulturu  grada Beograda i Gradska opština Rakovica, preduzeće „Transnafta“ iz Pančeva i Izdavačka fondacija Arhiepiskopije beogradsko –karlovačke.

Svečanom pesničkom danu Sedmog međunarodnog sabora duhovne poezije prisustvovali su predstavnici javnog i kulturnog života Rakovice i drugih beogradskih opština, zatim protojerej- stavrofor dr Dragomir Sando,  prof. Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu i predsednik Odbora za versku nastavu u Arhiepiskopiji beogradsko-karlovačkoj; protođakon Radomir Rakić, glavni i odgovorni urednik Informativne službe Srpske Pravoslavne Crkve; protojerej-stavorof Dimitrije Kalezić; direktorka Centra za kulturu i obrazovanje Rakovica mr NatašaNikolić, predsednik GO Rakovica Vladan Kocić, zamenik predsednika opštine GO Rakovica Dušan Đaković, većnik za kulturu Snežana Predojević i ostali većnici GO Rakovica.

Zorica Zec