web FOTO

Sedmi Međunarodni sabor duhovne poezije

Na Malu Gospojinu, kako narod zove praznik rođenja Presvete Bogorodice, saborovali su pesnici sa hristoljubivim narodom na toržestvenoj Liturgiji.

Svetom Liturgijom je načalstvovao protojerej-stavrofor Dimitrije Kalezić,  a sasluživali su jerej Goran Mišanović, protođakon Radomir Rakić i đakon Goran Mihanović,  uz učešće duhovnika manastira protojereja-stavrofora Ignjata Tovarovića i Dmitra Novčića.

U svojoj besedi otac Dimitrije Kalezić je kazivao o današnjem prazniku i pozvao da duhovno stasavamo onako kako je i Bogomajka od Roždestva do Uspenja stasavala, da ne klonemo duhom, ne predajemo se, ne budemo depresivni, već da se uvek sa verom i moltivom, nadom u Gospoda, podižemo i idemo putem spasenja.

Posle Liturgije odslužen je pomen srpskim patrijarsima Dimitriju i Pavlu.

Svečano otvaranje Sedmog Međunarodnog sabora duhovne poezije

Po blagoslovu Njegove Svetosti Patrijarha srpskog Irineja, Centar za kulturu i obrazovanje i Književno društvo Rakovica priredili su  sedmu godinu po redu Međunarodni sabor duhovne poezije. U 11 časova pristupilo se pesničkom saborovanju u sali Centra za kulturu i obrazovanje Rakovica.

Centar za kulturu i obrazovanje Rakovica, u saradnji sa Književnim društvom Rakovica, objavio je knjigu  Sedmi međunarodni sabor duhovne poezije. Duhovna potka ove knjige su reči književnice Isidore Sekulić kojima počinje zbornik pesama duhovne poezije: „Čo­vek je no­mad po vo­lji Bož­joj ko­ja ga je sta­vi­la me­đu ogrom­na pro­stran­stvane­ba i ze­mlje“. 

Ovogodišnji Sedmi Međunarodni sabor duhovne poezije otvorio je Petar Žebeljan,  predsednik žirija. Goste je u ime Srpske Pravoslavne Crkve, po blagoslovu Patrijarha Irineja, pozdravio protojerej-stavrofor Ignjat Tovarović,  duhovnik manastira Rakovica.

Predsednik Opštine Rakovica g. Vladan Kocić izrazio je dobrodošlicu pesnicima i poželeo da  saborovanje i pesničko stihodarje, koje je našlo trajno mesto u kalendaru događaja, nastavi trajanje u sve dane. Zapis duha pravoslavnog kroz razne sadržaje prožima ove godine nekoliko mesta Gradske opštine Rakovica: manastir, crkvu Svetog Nikolaja u Resniku, crkvu Preobraženja Gospodnjeg, Kulturni centar za obrazovanje. Tkivo rasejanja srpskog okupilo se pod okrilje svoje majke otadžbine, ušlo i u ovaj Zbornik i poručivalo je da prepoznaje iste i slične nama koji žele zajedničkom duhovnošću da oblikuju smisao života.

Gosti Sabora

Gosti Sabora u objavljenom Zborniku,  Jo­van Zi­vlak, Zla­ta Kocić i No­vica Sovrljić, stihovima razaslaše pozdrav danu mira i svim pesnicima sveta, svemu rodu srpskom.

Uče­sni­ci Pe­de­set­če­tvr­tih me­đu­na­rod­n­ih su­sre­ta pi­sa­ca Udruženja knji­žev­ni­ka Sr­bi­je, Jelena Bujevič iz Ukrajine i Keti Bozukova iz Bugarske, čitali su svoja pesnička ostvarenja na svojim maternjim jezicima.

Na kon­kur­su je ove godine uče­stvo­va­lo 265 pe­sni­ka sa isto to­li­ko pe­sa­ma. Od to­ga bro­ja 8 ra­do­va je za­ka­sni­lo, tri pe­sni­ka su po­sla­la vi­še od jed­ne pe­sa­me što ži­ri ni­je uzeo u raz­ma­tra­nje, jer ni­su po­što­va­ni uslo­vi kon­kur­sa. Raz­ma­tra­no je 254 ra­da, od­no­sno       pe­sama. Iza­bra­no je: tri pe­sme za na­gra­de, šest pe­sa­ma za po­hva­le, 81 pe­sma za tzv. Ve­nac iza­bra­nih i 9 pe­sa­ma, kao go­sti, što ukup­no či­ni 99 au­to­ra, od­no­sno pe­sa­ma.

U Zbor­ni­ku je ras­po­red au­to­ra sa­či­njen pre­ma azbuč­nom re­du prezi­me­na, i me­đu nji­ma je ve­li­ki broj čla­no­va Udru­že­nja književni­ka Sr­bi­je.

Nagrađeni autori

Pr­vo­na­gra­đe­na pe­sma je  au­tor­ke Lji­lja­ne Bra­lo­vić iz Pranjana. Njena pesma Prag na sebi svojstven na­čin de­fi­ni­še i po­u­ku i poru­ku – da na­kon pre­la­ska de­čan­skog ma­na­stir­skog pra­ga ni­šta vi­še ne mo­že bi­ti isto. Pitanje i odgovor za svakoga od nas po ulasku u srpske bogomolje i svetinje je:

„Akoseslu­čaj­noza­pi­taš, či­je je ovo,

Či­ja je li­va­da, či­je sta­do, či­je ne­bo, pti­ce, Sun­ce,

Ako se slu­čaj­no za­pi­taš, ti Sr­bi­ne

Ako se za­pi­taš, Ar­na­u­ti­ne, stran­če,

ako se za­pi­taš, ti kuć­ni ili ti ras­kuć­ni du­šma­ni­ne,

ako se za­pi­taš či­ja je vo­da i či­ja go­ra,

ako se slu­čaj­no za­pi­taš,

oti­đi u Vi­so­ke De­ča­ne i po­gle­daj u pragma­na­stir­skebo­go­mo­lje“.

O dru­go­na­gra­đe­noj pe­smi  Slo­vo o ka­me­no­va­noj že­ni, pesnikinje Sla­đa­ne Po­po­vić Man­džu­kić iz Ražnja beležimo šest du­go­sti­hih ka­tre­na, gde sva­ki ima ukrštenu ri­mu a,b,a,b. Pe­sma pred­sta­vlja obra­zac uspe­šno is­pi­sa­ne kla­sič­ne lir­ske pe­sme sa jasnim du­hov­nim po­ru­ka­ma.

Pe­sni­ki­nja go­vo­ri o gre­hu za ko­ji je neo­p­hod­no usrd­no mo­li­ti za oproštaj, jer je ona koja moli du­bo­ko sve­sna svog ogre­še­nja, istinski i smerno se kaje, moli za oproštenje grehova.

Tre­ća ­na­gra­da pripala je Jo­va­nu Sto­ji­lo­vi­ću iz Kragujevca za pesmu Proviđenje. Pe­sma je krik gre­šnih ko­ji od Bo­ga oče­ku­ju praštanje gre­hova i mo­le za spas. To su jed­no­stav­ne po­ru­ke, bez nemu­štih sin­tag­mi i ne­pre­po­zna­ti­vih ide­ja.

Prva tri nagrađena autora dobili su zlatnik sa likom Svetoga Save.

Pohvale

Struč­ni ži­ri u sastavu Pe­tar Že­be­ljan, Du­ško M. Pe­tro­vić i Ne­ma­nja Ka­lem  opre­de­lio se i za šest po­hva­lje­nih pe­sa­ma: Dra­ga­na Ali­ba­bić iz Su­bo­ti­ce; Bra­ni­slav M. Vu­ko­vić iz Be­ra­na; Ma­noj­le Ga­vri­lo­vić iz Be­o­grada; Ra­da Kr­stić iz So­ko­ba­nje; Mi­lo­je Ra­do­vić iz Kra­lje­va i Da­rin­ka Be­la To­mić iz Re­snika.

Nagrađeni pesnici su publici priredili dodatnu duhovnu radost kazivanjem stihova.

Gramata Duhovni celiv blaženopočivšeg patrijarha Pavla dr Mileti Radojeviću, direktoru Uprave za saradnju sa Crkvama i verskim zajednicama

Gramatu „za višegodišnji podvižnički radi izuzetan doprinos u materijalnoj pomoći za realizaciju Sabora“ dobio je direktor Uprave za saradnju sa Crkvama i verskim zajednicama dr Mileta Radojević, a u njegovo ime priznanje je primio savetnik Miroljub Radosavljević.

U umetničkom delu programa učestvovali su Me­šo­vi­ti hor Šumato­vac iz Alek­si­nca, sa dugom tradicijom horskog pevanja od davne 1887. godine. Dirigent hora je profesorka Marija Zovko.  Dramska umetnica Iva­na Ži­gon kazivala je pesme iz Zbornika, dok je program izvanredno vodila  Sla­đa­na Bu­šić.

Saborovanje u manastiru Rakovici

U 16,00  sati u manastiru Rakovici počelo je sa­bo­ro­va­nje pe­sni­ka za­stu­plje­nih u Ven­cu iza­bra­nihPesnički venac izabranih bescen-stihova Go­spo­du u zna­men po­tvr­đu­ju­ oprav­da­nost oče­ki­va­nja da i na pra­gu dva­de­set pr­vog ve­ka ima na­de za čo­ve­ka, bez ob­zi­ra na to što se od­jek o tom sa­zna­nju ne­što sla­bi­je ču­je. Po­se­ban ton i senzibili­tet ovoj je­din­stve­noj knji­žev­noj tvo­re­vi­ni i sa­mom Sabo­ru da­ju nje­go­vi go­sti, zna­me­ni­ta ime­na sa­vre­me­ne srp­ske književ­no­sti, i to je­ pre­po­ru­ka stva­ra­o­ci­ma da deo svog stvaralačkog op­se­ga po­sve­te ve­ri u Tvor­ca sve­ga sveta.

Okosnicu organizacije i ovogodišnjeg Sabora činili su Nikola Rajaković, predsednik Književnog društva Rakovica, i Milan Nedeljković,  urednik književnog programa pri Centru za kulturu i obrazovanje,  sa svojim bliskim saradnicima i službenicima Centra za kulturu i obrazovanje Rakovica.

Realizaciju ovogodišnjeg Sabora duhovne poezije omogućili su:  Srpska Pravoslavna Crkva i manastir Rakovica, Udruženje književnika Srbije, Srpska akademija nauka i umetnosti, Uprava za saradnju sa Crkvama i verskim zajednicama, Sekretarijat za kulturu  grada Beograda i Gradska opština Rakovica, preduzeće „Transnafta“ iz Pančeva i Izdavačka fondacija Arhiepiskopije beogradsko –karlovačke.

Svečanom pesničkom danu Sedmog međunarodnog sabora duhovne poezije prisustvovali su predstavnici javnog i kulturnog života Rakovice i drugih beogradskih opština, zatim protojerej- stavrofor dr Dragomir Sando,  prof. Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu i predsednik Odbora za versku nastavu u Arhiepiskopiji beogradsko-karlovačkoj; protođakon Radomir Rakić, glavni i odgovorni urednik Informativne službe Srpske Pravoslavne Crkve; protojerej-stavorof Dimitrije Kalezić; direktorka Centra za kulturu i obrazovanje Rakovica mr NatašaNikolić, predsednik GO Rakovica Vladan Kocić, zamenik predsednika opštine GO Rakovica Dušan Đaković, većnik za kulturu Snežana Predojević i ostali većnici GO Rakovica.

Zorica Zec