Вести

На Малу Госпојину, како народ зове празник рођења Пресвете Богородице, саборовали су песници са христољубивим народом на торжественој Литургији.

Светом Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Димитрије Калезић, а саслуживали су јереј Горан Мишановић, протођакон Радомир Ракић и ђакон Горан Михановић, уз учешће духовника манастира протојереја-ставрофора Игњата Товаровића и Дмитра Новчића.

У својој беседи отац Димитрије Калезић је казивао о данашњем празнику и позвао да духовно стасавамо онако како је и Богомајка од Рождества до Успења стасавала, да не клонемо духом, не предајемо се, не будемо депресивни, већ да се увек са вером и молтивом, надом у Господа, подижемо и идемо путем спасења.

После Литургије одслужен је помен српским патријарсима Димитрију и Павлу.

Свечано отварање Седмог Међународног сабора духовне поезије

По благослову Његове Светости Патријарха српског Иринеја, Центар за културу и образовање и Књижевно друштво Раковица приредили су седму годину по реду Међународни сабор духовне поезије. У 11 часова приступило се песничком саборовању у сали Центра за културу и образовање Раковица.

Центар за културу и образовање Раковица, у сарадњи са Књижевним друштвом Раковица, објавио је књигу Седми међународни сабор духовне поезије. Духовна потка ове књиге су речи књижевнице Исидоре Секулић којима почиње зборник песама духовне поезије: „Чо­век је но­мад по во­љи Бож­јој ко­ја га је ста­ви­ла ме­ђу огром­на про­стран­стване­ба и зе­мље“.

Овогодишњи Седми Међународни сабор духовне поезије отворио је Петар Жебељан, председник жирија. Госте је у име Српске Православне Цркве, по благослову Патријарха Иринеја, поздравио протојереј-ставрофор Игњат Товаровић, духовник манастира Раковица.

Председник Општине Раковица г. Владан Коцић изразио је добродошлицу песницима и пожелео да саборовање и песничко стиходарје, које је нашло трајно место у календару догађаја, настави трајање у све дане. Запис духа православног кроз разне садржаје прожима ове године неколико места Градске општине Раковица: манастир, цркву Светог Николаја у Реснику, цркву Преображења Господњег, Културни центар за образовање. Ткиво расејања српског окупило се под окриље своје мајке отаџбине, ушло и у овај Зборник и поручивало је да препознаје исте и сличне нама који желе заједничком духовношћу да обликују смисао живота.

Гости Сабора

Гости Сабора у објављеном Зборнику, Јо­ван Зи­влак, Зла­та Коцић и Но­вица Соврљић, стиховима разаслаше поздрав дану мира и свим песницима света, свему роду српском.

Уче­сни­ци Пе­де­сет­че­твр­тих ме­ђу­на­род­н­их су­сре­та пи­са­ца Удружења књи­жев­ни­ка Ср­би­је, Јелена Бујевич из Украјине и Кети Бозукова из Бугарске, читали су своја песничка остварења на својим матерњим језицима.

На кон­кур­су је ове године уче­ство­ва­ло 265 пе­сни­ка са исто то­ли­ко пе­са­ма. Од то­га бро­ја 8 ра­до­ва је за­ка­сни­ло, три пе­сни­ка су по­сла­ла ви­ше од јед­не пе­са­ме што жи­ри ни­је узео у раз­ма­тра­ње, јер ни­су по­што­ва­ни усло­ви кон­кур­са. Раз­ма­тра­но је 254 ра­да, од­но­сно пе­сама. Иза­бра­но је: три пе­сме за на­гра­де, шест пе­са­ма за по­хва­ле, 81 пе­сма за тзв. Ве­нац иза­бра­них и 9 пе­са­ма, као го­сти, што укуп­но чи­ни 99 ау­то­ра, од­но­сно пе­са­ма.

У Збор­ни­ку је рас­по­ред ау­то­ра са­чи­њен пре­ма азбуч­ном ре­ду прези­ме­на, и ме­ђу њи­ма је ве­ли­ки број чла­но­ва Удру­же­ња књижевни­ка Ср­би­је.

Награђени аутори

Пр­во­на­гра­ђе­на пе­сма је ау­тор­ке Љи­ља­не Бра­ло­вић из Прањана. Њена песма Праг на себи својствен на­чин де­фи­ни­ше и по­у­ку и пору­ку – да на­кон пре­ла­ска де­чан­ског ма­на­стир­ског пра­га ни­шта ви­ше не мо­же би­ти исто. Питање и одговор за свакога од нас по уласку у српске богомоље и светиње је:

„Акосеслу­чај­ноза­пи­таш, чи­је је ово,

Чи­ја је ли­ва­да, чи­је ста­до, чи­је не­бо, пти­це, Сун­це,

Ако се слу­чај­но за­пи­таш, ти Ср­би­не

Ако се за­пи­таш, Ар­на­у­ти­не, стран­че,

ако се за­пи­таш, ти кућ­ни или ти рас­кућ­ни ду­шма­ни­не,

ако се за­пи­таш чи­ја је во­да и чи­ја го­ра,

ако се слу­чај­но за­пи­таш,

оти­ђи у Ви­со­ке Де­ча­не и по­гле­дај у прагма­на­стир­скебо­го­мо­ље“.

О дру­го­на­гра­ђе­ној пе­сми Сло­во о ка­ме­но­ва­ној же­ни, песникиње Сла­ђа­не По­по­вић Ман­џу­кић из Ражња бележимо шест ду­го­сти­хих ка­тре­на, где сва­ки има укрштену ри­му а,б,а,б. Пе­сма пред­ста­вља обра­зац успе­шно ис­пи­са­не кла­сич­не лир­ске пе­сме са јасним ду­хов­ним по­ру­ка­ма.

Пе­сни­ки­ња го­во­ри о гре­ху за ко­ји је нео­п­ход­но усрд­но мо­ли­ти за опроштај, јер је она која моли ду­бо­ко све­сна свог огре­ше­ња, истински и смерно се каје, моли за опроштење грехова.

Тре­ћа ­на­гра­да припала је Јо­ва­ну Сто­ји­ло­ви­ћу из Крагујевца за песму Провиђење. Пе­сма је крик гре­шних ко­ји од Бо­га оче­ку­ју праштање гре­хова и мо­ле за спас. То су јед­но­став­не по­ру­ке, без нему­штих син­таг­ми и не­пре­по­зна­ти­вих иде­ја.

Прва три награђена аутора добили су златник са ликом Светога Саве.

Похвале

Струч­ни жи­ри у саставу Пе­тар Же­бе­љан, Ду­шко М. Пе­тро­вић и Не­ма­ња Ка­лем опре­де­лио се и за шест по­хва­ље­них пе­са­ма: Дра­га­на Али­ба­бић из Су­бо­ти­це; Бра­ни­слав М. Ву­ко­вић из Бе­ра­на; Ма­ној­ле Га­ври­ло­вић из Бе­о­града; Ра­да Кр­стић из Со­ко­ба­ње; Ми­ло­је Ра­до­вић из Кра­ље­ва и Да­рин­ка Бе­ла То­мић из Ре­сника.

Награђени песници су публици приредили додатну духовну радост казивањем стихова.

Грамата Духовни целив блаженопочившег патријарха Павла др Милети Радојевићу, директору Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама

Грамату „за вишегодишњи подвижнички ради изузетан допринос у материјалној помоћи за реализацију Сабора“ добио је директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, а у његово име признање је примио саветник Мирољуб Радосављевић.

У уметничком делу програма учествовали су Ме­шо­ви­ти хор Шумато­вац из Алек­си­нца, са дугом традицијом хорског певања од давне 1887. године. Диригент хора је професорка Марија Зовко. Драмска уметница Ива­на Жи­гон казивала је песме из Зборника, док је програм изванредно водила Сла­ђа­на Бу­шић.

Саборовање у манастиру Раковици

У 16,00 сати у манастиру Раковици почело је са­бо­ро­ва­ње пе­сни­ка за­сту­пље­них у Вен­цу иза­бра­них. Песнички венац изабраних бесцен-стихова Го­спо­ду у зна­мен по­твр­ђу­ју­ оправ­да­ност оче­ки­ва­ња да и на пра­гу два­де­сет пр­вог ве­ка има на­де за чо­ве­ка, без об­зи­ра на то што се од­јек о том са­зна­њу не­што сла­би­је чу­је. По­се­бан тон и сензибили­тет овој је­дин­стве­ној књи­жев­ној тво­ре­ви­ни и са­мом Сабо­ру да­ју ње­го­ви го­сти, зна­ме­ни­та име­на са­вре­ме­не срп­ске књижев­но­сти, и то је­ пре­по­ру­ка ства­ра­о­ци­ма да део свог стваралачког оп­се­га по­све­те ве­ри у Твор­ца све­га света.

Окосницу организације и овогодишњег Сабора чинили су Никола Рајаковић, председник Књижевног друштва Раковица, и Милан Недељковић, уредник књижевног програма при Центру за културу и образовање, са својим блиским сарадницима и службеницима Центра за културу и образовање Раковица.

Реализацију овогодишњег Сабора духовне поезије омогућили су: Српска Православна Црква и манастир Раковица, Удружење књижевника Србије, Српска академија наука и уметности, Управа за сарадњу са Црквама и верским заједницама, Секретаријат за културу града Београда и Градска општина Раковица, предузеће „Транснафта“ из Панчева и Издавачка фондација Архиепископије београдско –карловачке.

Свечаном песничком дану Седмог међународног сабора духовне поезије присуствовали су представници јавног и културног живота Раковице и других београдских општина, затим протојереј- ставрофор др Драгомир Сандо, проф. Православног богословског факултета у Београду и председник Одбора за верску наставу у Архиепископији београдско-карловачкој; протођакон Радомир Ракић, главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве; протојереј-ставороф Димитрије Калезић; директорка Центра за културу и образовање Раковица мр НаташаНиколић, председник ГО Раковица Владан Коцић, заменик председника општине ГО Раковица Душан Ђаковић, већник за културу Снежана Предојевић и остали већници ГО Раковица.

Зорица Зец