Вести

HomeКњижевни програмДани духовностиСедми Међународни сабор духовне поезије

Седми Међународни сабор духовне поезије

На Малу Госпојину, како народ зове празник рођења Пресвете Богородице, саборовали су песници са христољубивим народом на торжественој Литургији.

Светом Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Димитрије Калезић, а саслуживали су јереј Горан Мишановић, протођакон Радомир Ракић и ђакон Горан Михановић, уз учешће духовника манастира протојереја-ставрофора Игњата Товаровића и Дмитра Новчића.

У својој беседи отац Димитрије Калезић је казивао о данашњем празнику и позвао да духовно стасавамо онако како је и Богомајка од Рождества до Успења стасавала, да не клонемо духом, не предајемо се, не будемо депресивни, већ да се увек са вером и молтивом, надом у Господа, подижемо и идемо путем спасења.

После Литургије одслужен је помен српским патријарсима Димитрију и Павлу.

Свечано отварање Седмог Међународног сабора духовне поезије

По благослову Његове Светости Патријарха српског Иринеја, Центар за културу и образовање и Књижевно друштво Раковица приредили су седму годину по реду Међународни сабор духовне поезије. У 11 часова приступило се песничком саборовању у сали Центра за културу и образовање Раковица.

Центар за културу и образовање Раковица, у сарадњи са Књижевним друштвом Раковица, објавио је књигу Седми међународни сабор духовне поезије. Духовна потка ове књиге су речи књижевнице Исидоре Секулић којима почиње зборник песама духовне поезије: „Чо­век је но­мад по во­љи Бож­јој ко­ја га је ста­ви­ла ме­ђу огром­на про­стран­стване­ба и зе­мље“.

Овогодишњи Седми Међународни сабор духовне поезије отворио је Петар Жебељан, председник жирија. Госте је у име Српске Православне Цркве, по благослову Патријарха Иринеја, поздравио протојереј-ставрофор Игњат Товаровић, духовник манастира Раковица.

Председник Општине Раковица г. Владан Коцић изразио је добродошлицу песницима и пожелео да саборовање и песничко стиходарје, које је нашло трајно место у календару догађаја, настави трајање у све дане. Запис духа православног кроз разне садржаје прожима ове године неколико места Градске општине Раковица: манастир, цркву Светог Николаја у Реснику, цркву Преображења Господњег, Културни центар за образовање. Ткиво расејања српског окупило се под окриље своје мајке отаџбине, ушло и у овај Зборник и поручивало је да препознаје исте и сличне нама који желе заједничком духовношћу да обликују смисао живота.

Гости Сабора

Гости Сабора у објављеном Зборнику, Јо­ван Зи­влак, Зла­та Коцић и Но­вица Соврљић, стиховима разаслаше поздрав дану мира и свим песницима света, свему роду српском.

Уче­сни­ци Пе­де­сет­че­твр­тих ме­ђу­на­род­н­их су­сре­та пи­са­ца Удружења књи­жев­ни­ка Ср­би­је, Јелена Бујевич из Украјине и Кети Бозукова из Бугарске, читали су своја песничка остварења на својим матерњим језицима.

На кон­кур­су је ове године уче­ство­ва­ло 265 пе­сни­ка са исто то­ли­ко пе­са­ма. Од то­га бро­ја 8 ра­до­ва је за­ка­сни­ло, три пе­сни­ка су по­сла­ла ви­ше од јед­не пе­са­ме што жи­ри ни­је узео у раз­ма­тра­ње, јер ни­су по­што­ва­ни усло­ви кон­кур­са. Раз­ма­тра­но је 254 ра­да, од­но­сно пе­сама. Иза­бра­но је: три пе­сме за на­гра­де, шест пе­са­ма за по­хва­ле, 81 пе­сма за тзв. Ве­нац иза­бра­них и 9 пе­са­ма, као го­сти, што укуп­но чи­ни 99 ау­то­ра, од­но­сно пе­са­ма.

У Збор­ни­ку је рас­по­ред ау­то­ра са­чи­њен пре­ма азбуч­ном ре­ду прези­ме­на, и ме­ђу њи­ма је ве­ли­ки број чла­но­ва Удру­же­ња књижевни­ка Ср­би­је.

Награђени аутори

Пр­во­на­гра­ђе­на пе­сма је ау­тор­ке Љи­ља­не Бра­ло­вић из Прањана. Њена песма Праг на себи својствен на­чин де­фи­ни­ше и по­у­ку и пору­ку – да на­кон пре­ла­ска де­чан­ског ма­на­стир­ског пра­га ни­шта ви­ше не мо­же би­ти исто. Питање и одговор за свакога од нас по уласку у српске богомоље и светиње је:

„Акосеслу­чај­ноза­пи­таш, чи­је је ово,

Чи­ја је ли­ва­да, чи­је ста­до, чи­је не­бо, пти­це, Сун­це,

Ако се слу­чај­но за­пи­таш, ти Ср­би­не

Ако се за­пи­таш, Ар­на­у­ти­не, стран­че,

ако се за­пи­таш, ти кућ­ни или ти рас­кућ­ни ду­шма­ни­не,

ако се за­пи­таш чи­ја је во­да и чи­ја го­ра,

ако се слу­чај­но за­пи­таш,

оти­ђи у Ви­со­ке Де­ча­не и по­гле­дај у прагма­на­стир­скебо­го­мо­ље“.

О дру­го­на­гра­ђе­ној пе­сми Сло­во о ка­ме­но­ва­ној же­ни, песникиње Сла­ђа­не По­по­вић Ман­џу­кић из Ражња бележимо шест ду­го­сти­хих ка­тре­на, где сва­ки има укрштену ри­му а,б,а,б. Пе­сма пред­ста­вља обра­зац успе­шно ис­пи­са­не кла­сич­не лир­ске пе­сме са јасним ду­хов­ним по­ру­ка­ма.

Пе­сни­ки­ња го­во­ри о гре­ху за ко­ји је нео­п­ход­но усрд­но мо­ли­ти за опроштај, јер је она која моли ду­бо­ко све­сна свог огре­ше­ња, истински и смерно се каје, моли за опроштење грехова.

Тре­ћа ­на­гра­да припала је Јо­ва­ну Сто­ји­ло­ви­ћу из Крагујевца за песму Провиђење. Пе­сма је крик гре­шних ко­ји од Бо­га оче­ку­ју праштање гре­хова и мо­ле за спас. То су јед­но­став­не по­ру­ке, без нему­штих син­таг­ми и не­пре­по­зна­ти­вих иде­ја.

Прва три награђена аутора добили су златник са ликом Светога Саве.

Похвале

Струч­ни жи­ри у саставу Пе­тар Же­бе­љан, Ду­шко М. Пе­тро­вић и Не­ма­ња Ка­лем опре­де­лио се и за шест по­хва­ље­них пе­са­ма: Дра­га­на Али­ба­бић из Су­бо­ти­це; Бра­ни­слав М. Ву­ко­вић из Бе­ра­на; Ма­ној­ле Га­ври­ло­вић из Бе­о­града; Ра­да Кр­стић из Со­ко­ба­ње; Ми­ло­је Ра­до­вић из Кра­ље­ва и Да­рин­ка Бе­ла То­мић из Ре­сника.

Награђени песници су публици приредили додатну духовну радост казивањем стихова.

Грамата Духовни целив блаженопочившег патријарха Павла др Милети Радојевићу, директору Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама

Грамату „за вишегодишњи подвижнички ради изузетан допринос у материјалној помоћи за реализацију Сабора“ добио је директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, а у његово име признање је примио саветник Мирољуб Радосављевић.

У уметничком делу програма учествовали су Ме­шо­ви­ти хор Шумато­вац из Алек­си­нца, са дугом традицијом хорског певања од давне 1887. године. Диригент хора је професорка Марија Зовко. Драмска уметница Ива­на Жи­гон казивала је песме из Зборника, док је програм изванредно водила Сла­ђа­на Бу­шић.

Саборовање у манастиру Раковици

У 16,00 сати у манастиру Раковици почело је са­бо­ро­ва­ње пе­сни­ка за­сту­пље­них у Вен­цу иза­бра­них. Песнички венац изабраних бесцен-стихова Го­спо­ду у зна­мен по­твр­ђу­ју­ оправ­да­ност оче­ки­ва­ња да и на пра­гу два­де­сет пр­вог ве­ка има на­де за чо­ве­ка, без об­зи­ра на то што се од­јек о том са­зна­њу не­што сла­би­је чу­је. По­се­бан тон и сензибили­тет овој је­дин­стве­ној књи­жев­ној тво­ре­ви­ни и са­мом Сабо­ру да­ју ње­го­ви го­сти, зна­ме­ни­та име­на са­вре­ме­не срп­ске књижев­но­сти, и то је­ пре­по­ру­ка ства­ра­о­ци­ма да део свог стваралачког оп­се­га по­све­те ве­ри у Твор­ца све­га света.

Окосницу организације и овогодишњег Сабора чинили су Никола Рајаковић, председник Књижевног друштва Раковица, и Милан Недељковић, уредник књижевног програма при Центру за културу и образовање, са својим блиским сарадницима и службеницима Центра за културу и образовање Раковица.

Реализацију овогодишњег Сабора духовне поезије омогућили су: Српска Православна Црква и манастир Раковица, Удружење књижевника Србије, Српска академија наука и уметности, Управа за сарадњу са Црквама и верским заједницама, Секретаријат за културу града Београда и Градска општина Раковица, предузеће „Транснафта“ из Панчева и Издавачка фондација Архиепископије београдско –карловачке.

Свечаном песничком дану Седмог међународног сабора духовне поезије присуствовали су представници јавног и културног живота Раковице и других београдских општина, затим протојереј- ставрофор др Драгомир Сандо, проф. Православног богословског факултета у Београду и председник Одбора за верску наставу у Архиепископији београдско-карловачкој; протођакон Радомир Ракић, главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве; протојереј-ставороф Димитрије Калезић; директорка Центра за културу и образовање Раковица мр НаташаНиколић, председник ГО Раковица Владан Коцић, заменик председника општине ГО Раковица Душан Ђаковић, већник за културу Снежана Предојевић и остали већници ГО Раковица.

Зорица Зец