Вести

HomeПозоришни програмРеч уметничког директора ФПФ проф.др Милована Здравковића

Реч уметничког директора ФПФ проф.др Милована Здравковића

Позоришна представа своје постојање потврђује играњем на сопственој – матичној сцени, затим на гостовањима и турнејама, а једно од значајних вредновања и потврђивања позоришних пројеката су позоришни фестивали.

Циљ позоришних фестивала углавном је: преглед позоришне продукције за одређено време (најчешће је то година), на којем учествују позоришта од уже локалне заједнице – града,  до међународних размера,размена искустава и идеја у естетској и продукцијској реализацији, повезивање и остваривање нових контаката у естетском и продукцијском смислу. Некада може да се из контаката и размена идеја изроди и заједничка позоришна продукција.

Др Милена Шешић Драгићевић, професорка Факултета драмских уметности неоспорни театарски теоретичар о овим значајним позоришним догађањима каже: “Фестивали су веома значајни облици дифузије културе, будући да се стваралаштво на њима, пре свега, вреднује; самим избором, а најважније и наградама, чиме се остварује и увид у уметничке домете једне средине у одређеном периоду. Својим свечарским карактером фестивал је привлачан и најширој публици, те сам по себи постаје изузетан анимациони фактор. Стога концепција фестивала мора да уважава изузетно важне методске принципе, како не би постао промашена културна инвестиција без сопственог културног домета.“

Зијах Соколовић, регионална глумачка звезда каже да су фестивали нека врста систематских прегледа позоришног живота у једној средини.

Ови и слични ставови који су се чули након поменутог „случаја“ обавезују професионалце који делују у оквиру позоришних фестивала (осниваче, организаторе, селекторе, чланове жирија) на одговорност. То значи да су оснивач и организатор у обавези да припреме све неоходне предуслове за материјалну техничку и продукцијску реализацију. Обавеза селектора је да у постојећој позоришној продукцији, а по врсти фестивала, и по свом јасно дефинисаном концепту, одабаре позоришне представе и да, наравно, то јавно стручно образложи. Жири је у обавези да стручно и објективно додели награде узимајући у обзир и респектујући селекторов одабир и уметничке домете актера. Сви они могу, чак је и пожељно да буде и обавезно, да на стручним скуповима расправљају о постојећем стању у позоришном животу, сагледавајући све аспекте ове друштвене делатности. То је прави пут.

Поштујући тај пут овогодишња селекција садржи следеће награђене представе:

Црни“, Роберта Ленарда, Новосадско позориште (Újvidéki Színház). Представа је урађена по витешкој драми „са певањем и пуцањем“ Иштвана Балога. Иначе, то је прва драма мађарског романтизма из почетка XIX века, а инспирисана српском револуцијом и њеним вођом Карађорђем. Инспиративну адаптацију и осавремењивање урадили су Ференц Немет и редитељ Жанко Томић, на трагу музичког позоришта.

„Ружа, увела“, Позориште „Бора Станковић“, Врање. Занимљива адаптација ликова великог Боре Станковића коју је приредила Јелена Мијовић, драматуршкиња, а у надахнутој режији Милана Нешковића. Како редитељ каже: „Ово је представа о негдашњим људима  у данашњем свету“.

„Хор бечких дечака“, у продукцију „Yugoarta“, трагикомедија о нашем менталитету. Текст Мирољуба Недовића у фуриозној режији Ирфана Менсура, уз којег посвећено играју доајени Предраг Едјус и Бода Никновић.

Gogoland“, Народно позориште Сомбор. Адаптацију дела Јаноша Херцега урадио је Андраш Урбан, тренутно један од најпотетнијих редитеља у нашој земљи и окружењу, водећи сигурном руком одличан и проверени ансамбл овог позоришта.

„Бела кафа“, Народног позоришта у Београду. Представа која је обележила репертоар Народног позоришта, као и домаће фестивале, на коју би сигурно њен писац Александар Поповић, својеврсни скенер нашег менталитета, био више него поносан. Редитељ Милан Нешковић, остварио је посебан приказ овог дела, којег је тачно пратио посвећени ансамбл националног театра.

Може се рећи да је заједнички именитељ свих ових представа – универзалност. Добро је познато да је оно што је универзално је вечно  и савремено.

Надам се да је одабир направљен на трагу познатог слогана великог Вилара: елитистичко позориште за сваког. Овај оксиморон значи да треба стварати позориште високих уметничких захтева и домета, али тежити томе да оно допре до сваког грађанина.

Значајна вредност овог Фестивала победника фестивала је и посебен пратећи програм који употпуњује званични програм, а пружа публици и јавности богатство позоришних садржаја.

Надам се да ће селекција и пратећи програм подстакнути живахност духа и интелектуалну знатижељу.

проф.др Милован Здравковић