Reč umetničkog direktora FPF prof.dr Milovana Zdravkovića

Pozorišna predstava svoje postojanje potvrđuje igranjem na sopstvenoj – matičnoj sceni, zatim na gostovanjima i turnejama, a jedno od značajnih vrednovanja i potvrđivanja pozorišnih projekata su pozorišni festivali.

Cilj pozorišnih festivala uglavnom je: pregled pozorišne produkcije za određeno vreme (najčešće je to godina), na kojem učestvuju pozorišta od uže lokalne zajednice – grada,  do međunarodnih razmera,razmena iskustava i ideja u estetskoj i produkcijskoj realizaciji, povezivanje i ostvarivanje novih kontakata u estetskom i produkcijskom smislu. Nekada može da se iz kontakata i razmena ideja izrodi i zajednička pozorišna produkcija.

Dr Milena Šešić Dragićević, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti neosporni teatarski teoretičar o ovim značajnim pozorišnim događanjima kaže: “Festivali su veoma značajni oblici difuzije kulture, budući da se stvaralaštvo na njima, pre svega, vrednuje; samim izborom, a najvažnije i nagradama, čime se ostvaruje i uvid u umetničke domete jedne sredine u određenom periodu. Svojim svečarskim karakterom festival je privlačan i najširoj publici, te sam po sebi postaje izuzetan animacioni faktor. Stoga koncepcija festivala mora da uvažava izuzetno važne metodske principe, kako ne bi postao promašena kulturna investicija bez sopstvenog kulturnog dometa.“

Zijah Sokolović, regionalna glumačka zvezda kaže da su festivali neka vrsta sistematskih pregleda pozorišnog života u jednoj sredini.

Ovi i slični stavovi koji su se čuli nakon pomenutog „slučaja“ obavezuju profesionalce koji deluju u okviru pozorišnih festivala (osnivače, organizatore, selektore, članove žirija) na odgovornost. To znači da su osnivač i organizator u obavezi da pripreme sve neohodne preduslove za materijalnu tehničku i produkcijsku realizaciju. Obaveza selektora je da u postojećoj pozorišnoj produkciji, a po vrsti festivala, i po svom jasno definisanom konceptu, odabare pozorišne predstave i da, naravno, to javno stručno obrazloži. Žiri je u obavezi da stručno i objektivno dodeli nagrade uzimajući u obzir i respektujući selektorov odabir i umetničke domete aktera. Svi oni mogu, čak je i poželjno da bude i obavezno, da na stručnim skupovima raspravljaju o postojećem stanju u pozorišnom životu, sagledavajući sve aspekte ove društvene delatnosti. To je pravi put.

 

Poštujući taj put ovogodišnja selekcija sadrži sledeće nagrađene predstave:

Crni“, Roberta Lenarda, Novosadsko pozorište (Újvidéki Színház). Predstava je urađena po viteškoj drami „sa pevanjem i pucanjem“ Ištvana Baloga. Inače, to je prva drama mađarskog romantizma iz početka XIX veka, a inspirisana srpskom revolucijom i njenim vođom Karađorđem. Inspirativnu adaptaciju i osavremenjivanje uradili su Ferenc Nemet i reditelj Žanko Tomić, na tragu muzičkog pozorišta.

„Ruža, uvela“, Pozorište „Bora Stanković“, Vranje. Zanimljiva adaptacija likova velikog Bore Stankovića koju je priredila Jelena Mijović, dramaturškinja, a u nadahnutoj režiji Milana Neškovića. Kako reditelj kaže: „Ovo je predstava o negdašnjim ljudima  u današnjem svetu“.

„Hor bečkih dečaka“, u produkciju „Yugoarta“, tragikomedija o našem mentalitetu. Tekst Miroljuba Nedovića u furioznoj režiji Irfana Mensura, uz kojeg posvećeno igraju doajeni Predrag Edjus i Boda Niknović.

Gogoland“, Narodno pozorište Sombor. Adaptaciju dela Janoša Hercega uradio je Andraš Urban, trenutno jedan od najpotetnijih reditelja u našoj zemlji i okruženju, vodeći sigurnom rukom odličan i provereni ansambl ovog pozorišta.

„Bela kafa“, Narodnog pozorišta u Beogradu. Predstava koja je obeležila repertoar Narodnog pozorišta, kao i domaće festivale, na koju bi sigurno njen pisac Aleksandar Popović, svojevrsni skener našeg mentaliteta, bio više nego ponosan. Reditelj Milan Nešković, ostvario je poseban prikaz ovog dela, kojeg je tačno pratio posvećeni ansambl nacionalnog teatra.

Može se reći da je zajednički imenitelj svih ovih predstava – univerzalnost. Dobro je poznato da je ono što je univerzalno je večno  i savremeno.

Nadam se da je odabir napravljen na tragu poznatog slogana velikog Vilara: elitističko pozorište za svakog. Ovaj oksimoron znači da treba stvarati pozorište visokih umetničkih zahteva i dometa, ali težiti tome da ono dopre do svakog građanina.

Značajna vrednost ovog Festivala pobednika festivala je i poseben prateći program koji upotpunjuje zvanični program, a pruža publici i javnosti bogatstvo pozorišnih sadržaja.

Nadam se da će selekcija i prateći program podstaknuti živahnost duha i intelektualnu znatiželju.

                                                                                                         prof.dr Milovan Zdravković