Web slajfna JPEG (2)

Novogodišnji koncert

U susret praznicima, Centar za kulturu i obrazovanje Rakovica 22. decembra organizuje TRADICIONALNI NOVOGODIŠNJI KONCERT.

 

Za kraj 2017. godine na sceni Centra za kulturu i obrazovanje Rakovica nastupa orkestar Muzičke škole Davorin Jenko pod rukovodstvom Nenada Petkovića.

Gosti ovog muzičkog spektakla iz Baletske škole „Lujo Davičo“ izvešće deo školskog baleta „Krcko Oraščić“.

Novogodišnji koncert počinje u 20 časova.

Ulaznice su u prodaji po ceni od 300 dinara.

Informacije i rezervacije: 011/ 3582 – 493

 

Simfonijski orkestar muzičke škole „Davorin Jenko“  nastao je 2000. godine u trenutku kada muzička škola „Davorin Jenko“počinje da obavlja delatnost srednjeg muzičkog obrazovanja, beleži ubrzani razvoj i postaje jedna od največih muzičkih škola u Srbiji (preko 900 učenika).

Od 2003. godine orkestar priređuje redovne koncertne aktivnosti i beleži nastupe u najznačajnijim dvoranama Srbije (Zadužbina Ilije M. Kolarca, Beogradska filharmonija, Svečana sala Doma vojske, sala Skupštine grada Beograda i mnoge druge).

U  periodu od 2007. do 2011. godine veliki broj koncerata u zemlji i inostrastvu simfonijski okrestar „Davorin Jenko“ ostvario je u saradnji sa orkestrima iz drugih gradova Srbije u projektu  „Simfonijski orkestar mladih“.

U okviru projekta „Omladinski super orkestar“  (2013. godine), u saradnji sa školama iz Ljubljane i Kopra (Slovenija), orkestar je nastupao u Ljubljani (Slovenačka filharmonija), Portorožu (Auditorijum) i Beogradu (Zadužbina Ilije M. Kolarca).

Orkestar je 2013. I 2015. učestvovao na “Boljšoj festivalu“ u Drvengradu.

Orkestar MŠ „Davorin Jenko“ 2015. godine osvaja prvu nagradu na Republičkom takmičenju.

U saradji sa Simfonijskim orekstrom mladih iz Milana i Orkestra Konzervatorijuma iz Badalone (Španija), orkestar „Davorin Jenko“ učestvuje na koncertu povodom otvaranja koncetne sezone „Krešendo u muzici“ u Auditorijumu Verdi u Milanu. Ceo projekat „Mlade konsonante“ realizovan je u okviru svetske izložbe EXPO 2015 koji se ove godine održao u Milanu.

Repertoar orkestra obuhvata umetničku muziku svih epoha, a jedna od  osobenosti  simfonijskog okrestra MŠ „Davorin Jenko“ jeste izvođenje dela domaćih kompozitora.

Dirigent orkestra je Nenad Petković.

Baletska škola, koja danas nosi ime «Lujo Davičo» osnovana je 2. oktobra 1947. godine u Beogradu, kao prva državna baletska škola u tadašnjoj Jugoslaviji. Nastala je integracijom Baletskog odseka pri Muzičkoj akademiji i baletskog studija Opere Narodnog pozorišta, sa ciljem da se stvori državna ustanova za školovanje igrača i obnovi baletski ansambl Beogradskog pozorišta. Osnivač i direktor škole od 1947-1949 je Ani Radošević (1915 – 2004), balerina, koreograf, operski reditelj, tadašnji organizacioni rukovodilac baletskog studija Opere Narodnog pozorišta.

Prvi nastavnici bili su baletski pedagozi i eminentni umetnici: Nina Kirsanova, primabalerina, Milorad Mile Jovanović, vrsni pedagog (sastavljač prvog nastavnog plana i programa Škole), Maga Magazinović (među prvima u Evropi otvarila je školu za ritmiku i plastiku), Jelena Vajs, Smilja Mojić, Sima Laketić, Olga Jakovljević, Danica Živanović, Vjera Štambuk, kao i muzički saradnici Milan Zamurović i Maržana Popović.

U privatnim, predratnim baletskim školama u Beogradu učio se samo jedan predmet, klasičan balet. Svoje privatne škole imali su i Nina Kirsanova i Milorad Jovanović. Đak Nine Kirsanove, primabalerine beogradskog baleta, soliste u trupi Ane Pavlove, bio je Milorad Mišković solista baleta Narodnog pozorišta, zvezda Pariza i pozornica sveta. Milorad Jovanović pored svoje privatne baletske škole vodio je i baletski odsek pri Muzičkoj akademiji. Otvaranjem Baletske škole zajedno sa pedagozima u Školu dolaze i njihovi učenici.

Prvi nastavnici, kao i prvi učenici Državne baletske škole dolaze iz ovih studija. Mnogi od njih su članovi ili solisti Baleta, svi oni vežbaju u Školi, a među njima su i prvi igrači Rut Parnel i Dimitrije Parlić. Prema nivou znanja razvrstani su u razrede i onima koji su to želeli omogućeno je ubrzano završavanje škole. Po rečima Ani Radošević ubrzo je iz Škole stigla cela jedna generacija sposobnih mladih ljudi, koja će godinama biti jezgro beogradskog baleta: Rut Parnel, Katarina Obradović, Milica Jovanović, Jovanka Bjegojević, Bojana Perić, Dušan Trninić, Gradimir Hadžislavković, a Duška Sifnios i Ljubinka Dobrijević zablistaće u trupi Morisa Bežara.

Prostorije Škole nalazile su se nedaleko od Narodnog pozorišta u Ulici Braće Jugovića broj 6, u zgradi u kojoj je danas Bioskop «Balkan». Rad Škole je organizovan po modelu ruske baletske šestogodišnje škole, po programu za forsirane učenike. Po ovom programu stručni igrački predmeti (klasičan balet, klasična podrška, istorijske igre, ritmika, klavir) izučavali su se svih šest godina, a opšteobrazovni samo u šestom razredu. Podela na nižu (od I do IV razreda) i srednju školu (V i VI razred) bila je samo formalna.

Osnovana kao Državna baletska škola 1947., od 1948. nosi naziv Srednja baletska škola u kojoj se od 1950. školovanje produžava na osam godina (četiri razreda niže i četiri razreda srednje škole) bez opšteobrazovne nastave, pa učenici paralelno pohađaju redovne srednje škole. Tek od 1960. godine ponovo se uvode opšteobrazovni predmeti, čija se nastava u prvo vreme organizuje zajedno sa Muzičkom školom «Stanković» tako da od tada Baletska škola pruža celovito srednje obrazovanje. Te iste godine Škola menja naziv i postaje Baletska škola «Lujo Davičo».