Vesti

Izložba karikatura Gorana Ćeličanina

Izložba karikatura Gorana Ćeličanina biće otvorena u četvrtak 4. aprila u 18 časova.

Smeh je u umetnosti dugo smatran nedostojnim.

Platon u svom kapitalnom delu „Država“ cenzuriše umetnost i zabranjuje prikaz bogova sa osmehom. Takav stav se kasnije provlačio kroz ranohrišćansku i hrišćansku umetnost. Ali van okvira oficijalne umetnosti, na zidovima zgrada kroz istoriju, nailazimo na otpor ljudi iskazan kroz humor i satiru i namerno iskrivljene likove javnih ličnosti, političara, sveštenstva, kao i karikiranih situacija iz svakodnevnog života. Sa razvojem štampe, karikatura postaje i ostaje najčešće, potrošna umetnost urbane i komercijalizovane kulture.

U svom najvišem obliku, ona nagoni posmatrača na razmišljanje. U nekoliko poteza, otkriva suštinu prikazanog lika, događaja, situacije. To je najteže postići.

Ćeličaninove karikature okreću se najpre poslovničnim crtama našeg mentaliteta, svakodnevice i opštih problema vremena u kome živimo. Dominantan je lik srpskog seljaka, običnog čoveka, uhvaćenog u koštac sa savremenim dobom. Taj raskorak sa nametnutim svetom i pravilima, nesnalaženje i nemogućnost uklapanja, Ćeličanin oslikava lako i jednostavno. Ali u toj lakoći i čak bezbrižnom stavu prikazanih likova, krije se tragika i težina situacije.

Povremeni izleti u savremeni svet površnih vrednosti i nemorala, prevazilaze banalnost pukih iskrivljenih prikaza. Tu zapravo do izražaja dolazi sposobnost da se u jednostavnom prikazu, iskaže sva težine poruke i sagledavanja situacije.

U nekoliko karikatura se sa posebnom dubinom i inspiracijom, kao i dobrim likovnim rešenjima, okreće problemima i opasnostima sa kojima se susreću deca u dobu u kome vladaju tehnologija i površna, konzumentska kultura, nametnuta kroz savremene medije.

Vreme u kome živimo, neiscrpan je izvor inspiracije za karikaturiste. Izraz da slika vredi više od hiljadu reči je zapravo neizostavan u prikazu ovog žanra. U rukama pravih majstora, u ovom vremenu instant kulture, karikatura može da promoviše prave vrednosti. Kroz karikiranje i dovođenje do besmisla situacija i događaja u kojima se čovek nalazi, karikatura zapravo skreće pažnju, često pruža odgovor i nagoni na razmišljanje.

 

Nađa Mandić, istoričarka umetnosti