Slajfna za web 2017 JPEG

Festival pobednika festivala: „BELA KAFA“, Narodno pozorište Beograd

„BELA KAFA“, Narodno pozorište Beograd, 16. oktobar u 20 časova

Reditelj Milan Nešković

Autori adaptacije Milan Nešković, Molina Udovički Fotez

Dramaturg Molina Udovički Fotez

Scenograf Vesna Popović

Kostimograf Marina Vukasović Medenica

Kompozitor Anja Đorđević

Scenski govor Radovan Knežević

Scenski pokret Tatjana Popović

Asistent kostimografa Biljana Grgur

Dizajn zvuka Vladimir Petričević

Sustanari:

Momčilo Jabučilo Branko Vidaković

Majka Janja  Olga Odanović

Deli Jova Pavle Jerinić

Crkva Ružica Vanja Ejdus

Srđa Zlopogleđa Nenad Stojmenović

Zora Šišarka Nada Šargin

Radio kaskader Predrag Ejdus

Šlager pevač Nebojša Babić

 

O predstavi

Radnja predstave se odvija od 1941. do 1955. godine, a u njenom središtu je raspad porodice jednog industrijalca koji je kao bogat čovek dočekao Drugi svetski rat. Kraj rata nije bio i kraj nevolja, naprotiv. “Bela kafa”, napisana 1990, slovi za najintimnije delo našeg čuvenog pisca Ace Popovića (1929-1996), koji je rođen u imućnoj porodici, potom je bio skojevac, pa zatočenik Golog otoka, a zatim da bi preživeo radio je kao fizički radnik, moler…

„Teme kojima se Popović u ovom komadu bavio vrlo su aktuelne i danas, jedna od njih je ljudska amoralnost. Istorija u svojim vrtlozima siluje i melje pojedinačne živote, menja čoveka… Uzleti raznih ideologija na ovim prostorima uzimali su svaki svoj danak, a njihov zajednički imenitelj je isti kraj – poraz i propast čoveka“.

Željko Hubač

Reč reditelja

„Ovaj komad je, vrlo verovatno, najintimniji Popovićev komad, jer obrađuje dve teme, Drugi svetski rat i Goli otok. Aleksandar je, kako sam tvrdi, preživevši oba stradanja, posvedočio scenama izazivanja onog najanimalnijeg iz svakog ljudskog bića, kako predatora tako i žrtve. On ipak obrađuje ove teme kroz prizmu jednog prostora i jedne atipične a opet jako prepoznatljive srpske porodice. Jer porodica je nukleus društva. Sistematsko uništavanje iste je tema koja mene intrigira. Pozorište je idealno mesto da kreativnim procesom proniknemo u dubinu kolektivnog stradanja jednog naroda, kroz individualne sudbine šestočlane srpske građanske porodice koja odavno ne postoji. Na kraju komada Aleksandar Popović postavlja pitanje „ko smo“. Ja nemam odgovore. Svakodnevno sam zahvalan nekoj višoj sili koja mi je omogućila da se bavim poslom koji obožavam i koji mi dozvoljava da postavljam pitanja na koje nemam odgovore. Ja ne znam ko smo, ali sam spreman da tri meseca provedem sa grupom istomišljenika, ne bismo li odgonetnuli zašto ne znamo ko smo, makar u tome i ne uspeli. Ono što smo uspeli, jeste to, da smo od Bele kafe napravili posebno, novo autorsko delo, pozorišnu predstavu, koja se rađa kao plod ljubavi vodvilja i građanske drame“.

Milan Nešković

Nagrade

Na 21. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu – Nagrada ARDALION ZA NAJBOLJU ŽENSKU ULOGU – dodeljena je Nadi Šargin  za ulogu Zore Šišarke u predstavi “Bela kafa“ NP Beograd.

Nagrada ARDALION ZA NAJBOLJU KOSTIMOGRAFIJU – dodeljena je Marini Vukasović Medenica za predstavu „Bela kafa“ NP Beograd.

Nagrada ARDALION ZA EPIZODNU ULOGU – dodeljena je Olgi Odanović za ulogu majke Janje u predstavi „Bela kafa“ u režiji Milana Neškovića i produkciji  NP Beograd.

Gran pri za najbolju predstavu u celini na 32. Susretima pozorišta u Brčkom pripao je predstavi „Bela kafa“ koju je izveo glumački anasambl Narodnog pozorišta Beograd.

Reditelj Milan Nešković je 2015.g. dobio nagradu „Ljubomir Muci Draškić“ za predstavu „Bela kafa“, po drami Aleksandra Popovića.